Nina Bang Jensen i Rièard Diker sluèaj Miloševiæa posmatraju iz dva razlièita ugla. Po oceni izvršne direktorke Koalicije za meðunarodnu pravdu novinski izveštaji o slabostima sluèaja protiv Miloševiæa odraz su uobièajenih spekulacija pred veliko suðenje, kao što je suðenje bivšem jugoslovenskom predsedniku za genocid i zloèine protiv èoveènosti:
“Nisam èula ništa što potkrepljuje takve trvdnje, koje lièe na glasine uoèi velikog suðenja. Ne sumnjam da u Beogradu ima ljudi koji su zainteresovani da šire takve glasine, kako bi obeshrabrili svedoke. No, do mene nije došlo apsolutno ništa u tom smislu. Ne verujem da bi tužilac, Karla del Ponte, vodila sluèaj dalje da nema na raspolaganju dovoljno svedoka. Takoðe moji izvori u Beogradu mi kažu da ima dovoljno hrabrih ljudi, koji su spremni da svedoèe. Jednostavno niko u Hagu, sa kim sam o tome razgovarao nije zabrinut time.” Rièard Diker, direktor Projekta za meðunarodnu pravdu organizacije Hjuman rajts voè objašnjava važnost svedoèenja svedoka iz neposredne okoline Miloševiæa, dok je bio na predsednièkoj funkciji:
“Srž optužnice se oslanja na doktrinu komandne odgovornosti. Miloševiæ je znao ili je morao znati za zloèine protiv èoveènosti i druge zloèine koje su na Kosovu poèinile snage pod njegovom komandom, a da pri tom nije preduzeo nikakve korake da to spreèi ili da se odgovorni kazne. To je ono što tužilac mora da dokaže na sudu. Dokazi za to mogu biti izneti na više naèina: pomoæu dokumenata koji pokazuju da je Miloševiæ znao o zloèinima i nije ništa preduzeo, ili pomoæu svedoka koji su uèestvovali na sastancima i diskusijama sa Miloševiæem, te mogu da posvedoèe da je dobro znao šta se dogaða. Takve dokaze mogu da pruže tzv. svedoci iz neposredne okoline, koji se pominju u tužioèevom objašnjenju sluèaja i naèina na koji æe sluèaj biti predstavljen na sudu. Takoðe je moguæe podneti posredne dokaze, kao što su medijski izveštaji o zloèinima koji su vršeni u vreme konflikta, od raseljavanja, masovnih ubistava do silovanja. Miloševiæ i milioni drugih ljudi su mogli da se obaveste o tome pomoæu lokalnih i stranih medija.”
Naša oba sagovornika smo upitali za komentar nekih izjava u Beogradu da je amerièka vlada ponudila jugoslovenskim i srpskim vlastima da æe, ukoliko uhapse i Hagu predaju Radovana Karadžiæa i Ratka Mladiæa, ostalima na spisku Haškog suda biti suðeno po zakonima domaæeg sudstva. Nina Bang Jensen to smatra malo verovatnim:
“Sjedinjene Države nemaju nikava ovlašæenja i nadležnost da nude takvu nagodbu. Mislim da je malo verovatno da bi se vlada u to upustila, èak i da bi razgovarala o tome. Tribunal je institucija Ujedinjenih nacija koja odluke donosi samostalno. Sjedinjene Države jednostavno nisu u poziciji da prave takvu ponudu.”
Rièard Diker se slaže sa Ninom Bang-Jensen.
“Vlada Sjedinjenih Država, kao ni vlada bilo koje druge zemlje ne može da odreðuje koje æe sluèajeve da presudjuje Haški tribunal. I svaki takav pokušaj bi predstavljao grubo mešanje u nezavisnost suda. Stoga, je malo verovatno da su izveštaji o tome istiniti.
Nina Bang Jensen se takoðe osvrnula na najnovija hapšenja trojice kosovskih Albanaca optuženih za ratne zloèine poèinjene nad albanskim civilima. U pitanju su - po njenim reèima - zloèini oružanih formacija protiv civila.
“Ne znam sve detalje, ali radi se o zloèinima protiv meðunarodnog humanitarnog prava -- odnosno protiv èoveènosti -- ili o kršenju pravila voðenja rata. Drugim reèima, to su zloèini oružanih formacija protiv nenaoružanih civila. Postoje indicije da je dolazilo do toga. Ipak, teško je verovati da veæ nisu u toku istrage o zloèinima nad Srbima na Kosovu. No, najveæi broj takvih zloèina se dogodio posle intervencije i oni zbog toga ne potpadaju pod nadležnost Haškog tribunala. Ali, lièno ne sumnjam da Hag istražuje takve zloèine u okviru svoje nadležnosti.”
Oba naša sagovornika su posebno istakla potrebu saradnje jugoslovenskih i srpskih vlasti sa Hagom. Po reèima Nine Bang-Jensen, Vašington, a posebno amerièki Kongres je zainteresovan za uspeh Haškog tribunala, dok je Rièard Diker ukazao da Jugoslavija ne može da oèekuje neometanu ekonomsku pomoæ, posebno od strane Sjedinjenih Država, bez pune saradnje sa Haškim tribunalom, na koju je obavezna kao èlanica Ujedinjenih nacija. A saradnja obuhvata - podsetio je Diker -- kako hapšenje i predaju optuženih za ratne zloèine, tako i obezbeðivanje pristupa potrebnim inforamacijama i dokumentaciji.