Na pitanje da li koncept “demokratske Crne Gore u okviru demokratske Jugoslavije” dobija ili gubi podršku medjunarodne zajednice, Dempsi je rekao da i u medjunarodnoj zajednici i u Vašingtonu prevladava gledište da bi jugoslovensku federaciju trebalo saèuvati. A na pitanje šta bi se dogodilo ako se na referendumu izrazi podrška nezavisnosti, Geri Dempsi je odgovorio:
G.D.: U svakom sluèaju Evropa æe preuzeti vodeæu ulogu o tom pitanju. Od kako je administracija predsednika Buša došla na vlast ona pokušava da preinaèi svoju ulogu na jugoistoku Evrope i želi da aktivnije angažuje Evropu na diplomatskom i vojnom planu. Administacija nastoji da smanji svoju angažovanost u tom regionu, što se odražava u smanjenju broja amerièkih vojnika u Bosni i reduciranoj angažovanosti tokom proslogodisnje krize u Makedoniji. Havier Solana i njegov amerièki kolega upravljaju diplomatskom stranom operacije. Ta èinjenica odražava postepeno pomeranje težišta sa angažovanja SAD u Evropi, ka angažovanju same Evrope. Bez obzira na to šta æe se dogoditi u Crnoj Gori u vezi sa referendumom, sve je veæi pritisak da Evropljani preuzmu vodeæu ulogu u razrešenju te krizne situacije.
B.M.: Medjunarodna zajednica je ohrabrena pozitivnim ekonomskim i poliltièkim koracima u Srbiji. U kojoj meri bi ti koraci mogli da utièu na javno mnjenje u Crnoj Gori?
G.D.: Jugoslavija i Srbija sada èine brojne važne stvari, ukljuèujuæi reformu bankarskog i finansijskog sektora. To šalje veoma jasnu poruku Zapadu da Srbija ozbiljno shvata reforme, i istovremeno se time upuæuje poruku Crnoj Gori da Srbija u buduænosti neæe biti ekonomska prepreka, veæ ekonomski motor, što je veoma važno. Srbija bi takodje mogla, na primer, da dinar zameni evrom. Prihvatanje evra bi moglo da otvori sporedna vrata za ulazak u Evropu i Evropsku uniju. Crna Gora je vec prihvatila tu valutu. Ukoliko jugoslovenska vlada ne podje tim putem i ne predje na evro, dve ekonomije, srbijanska i crnogorska, mogle bi da se razidju i, dugoroèno gledano, to bi moglo da podstakne separatizam opravdan ekonomskim razlozima.
B.M.: Vi izgleda stavljate naglasak na privredni, a ne politièki razvoj dogadjaja?
G.D.: Tokom proteklih deset godina Srbija je bila u teškoj ekonomskoj situaciji. Kao rezultat ekonomskih sankcija, došlo je do brojnih problema, ukljuèujuæi nedostatak investicija. Sadašnja vlada u Beogradu se kreæe u dobrom pravcu, insistirajuæi na ekonomskim reformama. Na nesreæu, ti koraci èesto nisu popularni, pošto gradjani gube posao, kao što je to bio sluèaj sa nedavnim zatvaranjem nekih banaka. Dugoroènije gledano, takva nastojanja æe uroditi plodom i uputiti pravu poruku ne samo Crnoj Gori, veæ i evropskoj i medjunarodnoj zajednici.