Svako ko je nekada bio na plaži okeana doživeo je njegovu ogromnu energiju. Po mišljenju Trejsi Steder iz èasopisa”Teknolodži Rivju“ koji izlazi u Kejmbridžau, u državi Masaèusets, interes za praktièno korišæenje te energije raste:
”Energija talasa je ješ jedan oblik alternativne energije, poput energije vetra koja se stvara bez fosilnih goriva ili sa malom kolièinom fosilnih goriva. Kada ste na plaži, možete da vidite talase kako dolaze, podižu se i spuštaju. Kada pecate možete da vidite kako se plovak diže i spušta kako talasi prolaze. To je kinetièka energija, za koju nauènici pokušavaju da pronadju naèin kako da je zauzdaju i iskoriste.“
Jedan od naèina da se to uèini je stavljanje nekog plutajuæeg objekta u vodu. Kako se taj objekat zajedno sa talasima kreæe gore - dole, on zarobljava energiju talasa. Na obali Škotske nedavno je postavljena jedna eksperimentalna nazvana ”Limpet,“ koja stvara dovoljno elektriène energije za oko 400 domova na obližnjem ostrvu. Trejsi Steder ovako opisuje tu mašinu:
"Naprava ima ogromnu betonsku oscilacionu komoru, sagradjenu kraj obale. Nailazak talasa podiže nivo vode u komori sabijajuæi vazduh u njoj. Vazdušna struja prolazi kroz mali otvor i pokreæe turbinu koja okreæe generator struje koji je prikljuèen na energetsku meržu.“
Kako kaže Trejsi Steder, velika je prednost u tome što su talasi besplatni. Sve je besplatno osim izgradnje uredjaja za pretvaranje energije. Da bi se sve to ekonomski isplatilo, kaže ona, uredjaji bi trebalo da zauzimaju što manji prostor. Ne možete graditi gigantske objekate na obali koji bi se prostirali miljama, zato što bi nestala i obala i plaže.
Ali Trejsi Steder napominje da je najveæi problem stvaranja energije iz okeana u tome što su talasi nestalni, što variraju u intenzitetu - nekada su slabi, nekada jaki - pa je to razlog zbog kojeg je ta tehnologija još uvek u eksperimentalnoj fazi. Trjesi Steder dodaje da se i u Americi radi na rešavanju tog problema. U Kaliforniji, državna komisija za energiju prouèava osobenosti okeanske energije, dok Univerzitet u San Dijegu osniva konzorcijum, koji bi jednoga dana mogao da dovede do rasprostranjene upotrebe enegrije talasa u Americi.