Vladimir Bukovski ukazuje da je iskusio sovjetski teror najpre kao politièki zatvorenik u sovjetskom gulagu. Kada je posle èetrnaestogodišnjeg tamnovanja konaèno oslobodjen, u razmeni zatvorenika, posvetio se radu protiv sistema koji je pokušao da ga uništi. Bukovski je ukazao u svom nedavnom govoru na veèeri Memorijalnog fonda za žrtve komunizma da taj sistem još uvek operiše, iako prikriveno. Tajna policija - Ka-Ge-Be - sada vlada Rusijom predsednika Vladimira Putina, bivvšeg visokog funkcionera Ka-Ge-Be-a. Represija raste, dok ruska armija maršira pod crvenom zastavom uz zvuke sovjetske državne himne. Po mišljenju Bukovskog, Rusija nazaduje ka neèem sliènom Sovjetskom Savezu:
”Deset godina vladavine predsednika Borisa Jeljcina bile su, po mom mišljenju, godine propuštenih prilika. Umesto korenitog udaljavanja od prošlošti i, pre svega, umesto izvodjenja komunistièkog sistema pred sud javnosti, Jeljcin se povlaèio godinu za godinom dok se konaèno i predvidljivo nije predao Ka-Ge Be-u,“ kaže Bukovski
Vladimir Bukovski istièe da je zaèudjen što Zapad regrutuje Rusiju u svoju koalciju protiv terorizma. Rusija je, po reèima Bukovskog, primenila u Èeèeniji neke od najgorih vrsta terorizma u svetu:
“Pre 11. septembra, zapadno kritikovanje ruskog genocida u toj zemlji, iako blago i prigušeno, ipak je doprinoslo uzdrzavanju ruskih vlastodržaca. Sada, kada je Rusija partner u koaliciji, takvo uzdržavanje se ne oèekuje.“
Bukovski navodi da ruska vlada i danas tvrdi da bi Zapad trebalo da izvuèe pouku iz rata u Èeèeniji o tome kako da se suoèi sa islamaskim teroristima, a da taj savet daje glavni podstrekaè terorizma u dvadesetom veku:
”Rusija je u svom predjašnjem ovaploæenju, kao Sovjetski Savez, praktièno izumela moderni politièki terorizam podižuæi ga na stepen državne politike - najpre da bi kontrolisala vlastiti narod, a zatim da bi raširila svoj uticaj u svetu. Posledice tih aktivnosti su uoèljive danas u Africi i Latinskoj Americi, u Aziji i na drugim kontinetima, osim na Antarktiku,“ smatra Bukovski.
Iznoseæi svoje gledište, viši saradnik Hadsonovog instituta u Vašingtonu Dejvid Sater ukazuje da teroristièkih grupa koje su radile za Sovjetski Savez više nema, ali da one imaju svoje imitatore, iako je cilj borbe prenet sa komunizma na islam:
“Stvorena je teroristièka internacionala koja utièe na taktiku, psihologiju i ponašanje terorista koji operišu danas, naroèito islamskih terorista.“
Sater smatra da je Sjedinjenim Državama potrebna pomoæ Rusije u ratu protiv terorizma na pragmatiènoj osnovi, ali bez ikakvih iluzija. “Skloni smo samouveravanju da je Rusija liberalnija i po svojoj osnovnoj prirodi pogodnija kao partner Sjedinjenih Država, kao uèesnik u zapadnoj zajednici zemalja, nego što stvarno jeste,“ kaže on. ”Uvek vidimo Rusiju kao bolju nego što jeste kada su Rusi raspoloženi za saradnju.“
”Terorizam je danas drugaèiji i Rusija je drugaèija,“ uzvraæa Endrju Kaèins, direktor Ruskog i evroazijskog programa Karnegijeve zadužbine. ”Ruski predsednik Putin je, uprkos svojoj prošlosti u Ka-Ge-Be-u, pre svega nacionalista koji vodi raèuna o interesima svoje zemlje. Gospodin Putin sigurno želi da uspoštavi veæi red i stabilnost u Rusiji, što je marginalno poveæalo njegovu spremnost da pritisne nezavisne medije i da ogranièi demokratske institucije. No, to je još uvek daleko od onog što je Sovjetski Savez bio 1985., da ne pominjemo 1935.,“ kaže Kaèins.
Kaèinski smatra da Rusija može poèiniti mnoge greške, ali da ne može da se vrati gde je nekad bila.