Belgijski premijer Gi Ferhofstat je sastavio nacrt ambicioznog programa za buduænost Evrope, ali je taj nacrt veæ naišao na protivljenje zemalja kao što su Britanija, Francuska, Danska i Ssvedska, zbog toga što je, kako reèe jedan diplomata, “suviše federalan.“ Zemlje Evropske unije su se složile da sazovu jednogodišnju savetodavnu konvenciju u martu iduæe godine da bi se debatovalo o tome kako bi unija mogla da deluje efikasnije kada u nju bude primljeno deset novih zemalja èlanica 2004. godine. Na konvenciji bi trebalo da se razjasni podela vlasti izmedju Evropske komisije i zemalja èlanica i nacionalnim parlamentima dodeli veæa uloga u poslovima Evropske zajednice.
Analitièar Centra za evropsku politiku u Briselu Djovani Grevi ukazuje da æe predstojeæi samit u Laekenu obeležiti - po njegovim reèima - “kritiènu raskrsnicu“ za evorpsku integraciju narednih godina:
”Samit u Laekenu mora dati nagovestaj, jasan nagoveštaj, odredjivanjem pravca buduæe politièke integracije u proširenu Evropsku uniju. Stoga je usvajanje deklaracije kriticno i mi verujemo da æe na samitu tim korakom biti postignut cilj da se dodeli širi mandat konvenciji koja æe poèeti rano iduæe godine.“
U pitanju je, medjutim, plan rada konvencije. Da li bi trebalo ukljuèiti pitanja poput federalnog evropskog ustava sa poveljom prava, snažne izvršne vlasti i moænijeg Evropskog parlamenta, što žele Nemaèka i Italija? Ili bi takve centralne institucije trebalo da budu - kako to traže Francuska i Britanija - ogranièenije u svom opsegu i ovlašæenjima, s tim što bi ovlašæenja u suštini ostala u rukama zemalja èlanica? Teška pitanja èesto skrenu samite Evropske unije na sporedni kolosek zbog neposrednijih briga poput pogoršavanja situacije na Bliskom istoku i želje Evropske unije da se znatno angažuje u obnovi Avganistana.
Drugi problem sa kojim su suoèeni lideri Evropske unije je u tome što ministri èesto dostave osetljiva pitanja koja sami ne mogu da reše šefovima vlada i država u Savetu Evrope. Takav bi mogao biti sluèaj sa zajednièkim nalogom za hapšenje-- delom antiteroristièkog paketa kome se Italija protivila sve dok je preostale zemlje clanice nisu prinudile ove nedelje da ga prihvati. Nije rešeno ni protivljenje Grcke nagodbi Evropske unije sa Turskom, koja nije èlanica, o pristupu vojnih snaga unije oružju NATO-a i obaveštajinim podacima za operacije tih snaga koje su u povoju. Analitièar londonskog Centra za evropsku reformu Stiven Everts ukazuje da rešenje tih problema oduzima vreme od - kako ih naziva - pitanja “velikog zahvata“ o kojima bi lideri trebalo da raspravljaju na samitima.
“Preti opasnost da ta pitanja istisnu druga pitanja. Kako bi se to moglo rešiti? Možda bi svaka zemlja èlanica trebalo da ima svog stalnog ministra u Evropskoj uniji u Briselu. Ti ministri bi delovali i vršili pripreme izmedju sastanaka Saveta Evrope, te bi kontinuitet bio veæi. ”
Iako Evropska unija želi da bude efikasnija, politièka pogadjanja uvek iskrsnu na samitima poput predstojeæeg samita u Laekenu. Ovog puta, oèekuje se da æe -po reèima jednog diplomate-doæi do ”neprikladnog cenjkanja “ o lokaciji nekoliko novih agencija Evropske unije. Najveæu nagradu predstavlja agencija koja æe iduæe godine poèeti da kontroliše bezbednost hrane posle krize sa šapom i kravljim ludilom. Finska, Francuska i Italija se bore za tu nagradu. No, ima i drugih i Belgija, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, predlaže da se osnuje više agencija da bi svaka zemlja èlanica bila zadovoljna. Ni jedan evropski samit ne može proæi bez protesta.
Prve demonstracije su održane u èetvrtak , kada su se hiljade èlanova radnièkih sindikata okupile blizu Kraljevske palate u Laekenu, mesta samita, i zahtevale veæu ulogu sindikata u odredjivanju socijalne politike Evropske unije i apelovale na evropske lidere da smanje stopu nezaposlenosti. Juèe su protestovali protivnici globalizacije koji tvrde da se politika Evropske unije zasniva na “amerièkom ekonomskom modelu neogranièenog kapitalizma. Policija je pooštrila mere bezbednosti oko mesta samita jer oèekuje da æe se danas okupiti oko èetrdeset hiljada demonstranata. No, briselski gradonaèelnik Fredi Tilmans je predoèio da je grad spreman i da ne oèekuje nikakvo nasilje.