E.V.: Smatram da je postojala i da još uvek traje stvarna opasnost od terorizma u regionu. Delimièno zbog konflikta koji potresaju region poslednjih desetak godina. Sukobi, konfuzija, stvaranje novih država, smena vlada, meðuetnièki konflikti stvaraju situacije pogodne za prodor terorizma. Takoðe je poznato da su u ratu u Bosni i Hercegovini, a zatim i na Kosovu, uèestvovali strani borci. Neki od njih su obuèavani u Avganistanu i drugim zemljama. Sasvim je moguæe da su meðu njima bili i ljudi pod uticajem bin Ladena ili finansirani od strane zemalja, poput Saudijske Arabije i drugih, koje imaju specifièna stanovišta. Zbog strateške važnosti Balkana i èinjenice da je na raskrsnici istoka i zapada, odnosno Evrope i Bliskog istoka, sasvim je moguæe da na tom terenu ima æelija bin Ladenove organizacije.
J.J.: Da li snage SFOR-a i KFOR-a, tj. snage NATO-a mogu da uklone opasnost od terorizma?
E.V.: NATO trupe, naravno imaju odreðenu ulogu u tome, jer sam njihov mandat predviða oèuvanje mira i vršenje policijskih poslova. Meðutim, te trupe nisu uvek osposobljene da se nose sa svim aspektima problema terorizma. Vojnici i policajci prolaze jedan tip obuke, dok, na primer, eksperti amerièkog Federalnog istražnog biroa, FBI i Centralne obaveštajne službe, CIA rade na sasvim drugaèiji naèin. Pored toga, pošto predstavljaju meðunarodne snage, pojedine komponente SFOR-a i KFOR-a odražavaju politièke interese svojih vlada. Neke od tih vlada gledaju na neke situacije sa simpatijama, a druge ne. Francuske trupe možda procenjuju neku situaciju razlièito od italijanskih, ili amerièkih ili pak ruskih. Te trupe rade u skladu sa svojim vojnim komandama, koje, opet, sprovode volju svojih vlada. Takoðe postoji problem saradnje izmeðu zona pod kontrolom razlièitih snaga SFOR-a. Želim da kažem da stvari nisu tako jednostavne kao što se èine, i nema ekspeditivnog niti potpuno efikasnog naèina rešavanja problema terorizma na Balkanu.
J.J.: Da li problem terorizma odvraæa pažnju od glavnog cilja meðunarodnih mirovnih misija u regionu?
E.V.: Ukoliko mislite na ono što se sada dogaða na meðunarodnoj sceni, posebno u Avganistanu i na Bliskom Istoku, moram da potvrdim da su Sjedinjene Države i neke evropske zemlje, kao Britanija, u znatnoj meri prestale da se bave Balkanom. One su se usredsredile na Avganistan i na eventualnu intervenciju na Irak, Somaliju, Sudan ili Libiju, pa èak i Severnu Koreju. Bolje reæi, Sjedinjene Države, Britanija i druge zemlje sada planiraju dalje akcije, koje æe oèigledno iziskivati ogromna sredstva i džinovski vojni angažman. Ni za jednu zemlju, pa ni za Sjedinjene Države, nije jednostavno da održavaju dve ili tri vojne operacije istovremeno. Zatim, Balkan jednostavno ne privlaèi nikakvu politièku pažnju i potpuno je potisnut u pozadinu amerièkih i britanskih interesa, i najverovatnije drugih evropskih prestonica.
J.J.: Da li je to odvraæanje pažnje dugoroènog ili kratkoroènog karaktera, jer Zapad je, ipak, uložio znatna sredstva i ljudski potencijal u rešavanje balkanske krize?
E.V.: Sve zavisi kako æe se dalje razvijati stvari. Ukoliko Sjedinjene Države i Britanija, a moguæe drugi koalicioni saveznici, napadnu Irak ili budu pokušali da istinski destabilizuju Irak i eliminišu Sadama Huesina, ili izvedu intervenciju u Somaliji ili Sudanu, to æe odvuæi ogromna sredstva i energiju, kako u Vašingtonu tako i na drugim mestima u svetu. Neki ljudi èak predviðaju intervenciju u Kolumbiji, kojom bi se rat protiv terorizma izbalansirao akcijom u jednoj ne-muslimanskoj zemlji. Ako stvari krenu tim pravcem, pažnja sveta, medija, politièara, vlada i javnosti biæe usmerena ka daljoj antiteroristièkoj kampanji, zbog èega æe Balkan u izvesnom smislu biti zaboravljen ili u najbolju ruku biti gurnut u stranu. Koliko dugo æe Balkan biti zanemaren zavisi od toga koliko æe dugo trajati antiteroristièka kampanja i da li æe ona dovesti do regionalne konflagracije. Ukoliko do svega toga doðe, oèigledno je da Sjedinjene Države neæe imati mnogo vremena da brinu o Balkanu. Takoðe ne treba zaboraviti da predsednik Buš smatra da je Balkan evropska stvar i evropska odgovornost.
J.J.: Da razmotrimo ovo pitanje iz perspektive balkanskih zemalja. Sve one žele da se uèlane u Evropsku Uniju i pridruže NATO savezu. Kako æe ova nova meðunarodna situacija uticati na te težnje?
E.V.: Mislim da su takve ambicije veoma pozitivne. Motivacija za uèlanjivanje u Evropsku Uniju i NATO, podstièe i sprovoðenje svih potrebnih reformi, ekonomskih, finansijskih, demokratskih, koje su uslov za pridruživanje u te važne organizacije. No, treba imati u vidu da svet ulazi u recesiju. Sjedinjene Države su veæ zvanièno zapale u recesiju, što automatski povlaèi zastoj ekonomija u drugim delovima sveta, pa i u Evropi. To nameæe pitanje troškova prijema novih zemalja èlanica u NATO i Evropsku Uniju. Govori se na primer o skorom prijemu Slovenije u Evropsku Uniju, meðutim u Briselu se još uvek razmatra ko æe pokriti troškove dovoðenja Slovenije na nivo na kojem æe moæi ekonomski i finansijski da preživi u sklopu Evropske Unije. Takoðe je poznato da nisu svi skloni proširenju Evropske Unije. Španija, Portugalija, Grèka i donekle Italija, strepe da æe prijem bivših istoènoevropskih zemalja isprazniti fondove, prevashodno namenjene finansiranju zapadnoevropske integracije i strukturalnim promenama u zemljama Zapadne Evrope. No, ukoliko recesija ne bude širih razmera, i ne doðe do krupnije konflagracije na Bliskom istoku, verujem da æe Evropska Unija nastaviti sa planovima proširenja, jer ona želi nova tržišta i ostatak Evrope smatra integralnim delom svog tržišta.
J.J.: Da se vratimo na pitanje šta bi to znaèilo za odnose Rusije i Evropske Unije i za uticaj Moskve u podruèju Balkana?
E.V.: Mislim da bi to stvorilo zlatnu priliku Putinu da se vrati temi koju je poèeo da zastupa u mesecima koji su prethodili dogaðajima u Avganistanu. Putin je veæ da govorio da Rusija i Evropa treba da izgrade zajednièki blok, kao kontratežu Sjedinjenim Državama. Rusija takoðe insistira na ravnopravnom partnerstvu sa Evropskom Unijom, koja je sve do nedavno tretirala Rusiju kao zemlju kojoj je nužna pomoæ, vladavina zakona, i kao finansijsku katastrofu. Putin je èak nagovestio da je Rusija spremna na neke ustupke u pogledu bivših sovjetskih republika ukoliko bi bla primljena u Evropsku Uniju. Takvo stanovište Moskve bila bi prava muzika u nekim od evropskih prestonica, naroèito u Parizu, koji se zalaže za samostalne evropske snage bezbednosti i protivi se amerièkom uticaju u Evropi. Eventualno približavanje Rusije i Evropljana dalo bi takoðe priliku Putinu da kaže da Rusija treba da igra aktivniju ulogu u rešavanju pitanja Balkana. Sasvim je moguæe zamisliti da bi Putin mogao da zatraži veæi upliv Moskve u donošenju odluka o tom regionu, uz istovremeno zalaganje za uklanjanje amerièke uloge u tom delu Evrope. J.J.: Ali to bi izazvalo novu nestabilnost na Balkanu?
E.V.: To bi svakako moglo da izazove novu vrste krize u regionu, jer bi unelo neizvesnosti o daljem razvoju dogaðaja. No, mislim da pomenuti scenario nije nemoguæ. Ukoliko Sjedinjene Države odluèe da nastave borbu protiv terorizma napadom na druge zemlje Bliskog istoka, tvrdim da je sasvim moguæe da se Rusija distancira od toga, i okrene Evropskoj Uniji sa porukom da treba stvoriti blok koji æe biti ne samo kontrateža nego æe se i usprotiviti amerièkim interesima u raznim regionima, pa i na Balkanu.