Žene u delovima Avganistana oslobodjenim od kontrole Talibana ponovo pronalaze svoj javni život. Tokom petogodišnje uprave Taibana, u veæem delu Avganistana ženama je bilo zabranjeno da rade i bile su primorane da ostaju kod kuæe. Za žene sa profesijom, odlazak Talibana znaèi povratak na njihova radna mesta. Dopisnik Glasa Amerike Džim Tipl izveštava o tome kako jedna posebno dobro poznata žena u Avganistanu izlazi iz senke života pod Talibanom.
Prošlo je pet godina od kada je Jamila Mujahid (Džamila Mudžahid) poslednji put posetila domove Avganistanaca, putem vesti na Pašto jeziku u sedam i trideset uveèe. Kada je Taliban preuzeo kontrolu nad Kabulom, 1996. godine, Džamila Mudžahid je poslata kuæi, a televizijska stanica je zatvorena. Medjutim, sada je Taliban otišao i Džamila Mudžahid se vratila na posao. Ona kaže da joj je prvi dan bio poput sna: "Koliko god sam bila sreæna nisam mogla ništa da osetim u tom trenutku. Bila sam veoma sreæna. Nisam mogla da kontrolišem svoj izgovor - kako da èitam, kako da izgovaram reèi? Èinilo mi se da posmatram svoj san, da nakon pet godina dolazi automobil koji me odvozi u TV stanicu i da zatim nešto èitam."
Pre 1996 godine, kad je Taliban preuzeo kontrolu nad Kabulom, Džamila Mudžahid je bila jedna od najpoznatijih žena u Avganistanu. Kao TV spiker sa 15-godissnjim stažom, bila je dobro poznata u domovima Avganistanaca, jer su nju slušali kad su želeli da saznaju najnovije vesti. Sve se to izmenilo kad je Taliban preuzeo vlast. U skladu sa strogom interpretacijom Islama, televizija je bila zabranjena, a žene su poslate kuæama da žive samostanski život i bilo im je dozvoljeno da izlaze samo u pratnji nekog muškog rodjaka. Džamila Mudžahid kaže da je bila u stanju da se nosi sa tom situacijom jer je podizala petoro dece. Pa ipak, kaže ona, nedostajao joj je posao i najveæi deo vremena se oseæala beznadežno i depresivno.
Njen samostanski život se nedavno iznenada promenio kad je Taliban napustio Kabul i kad su snage Severnog saveza ušle u grad. (Lideri Severnog saveza više vole da ih zovu Ujedinjeni front.) Oni su odmah najavili momentalnu emancipaciju žena, rekavši da devojke i žene mogu da se obrazuju, da ponovo idu na posao i da se - ako to žele, odreknu burki --- odeæe koja pokriva sve, od glave do pete --- a koju ih je Taliban primoravao da nose. Džamila Mudžahid je izjavila da bi volela da se odrekne burke, ali da za sada to neæe uèiniti. Bezbednosna situacija u Kabulu je još uvek nesredjena i ona kaže da joj burka nudi novu meru zaštite kada je van kuæe ili TV studija.
Džamila Mudžahid istièe da još uvek ima suviše naoružanih muškaraca na ulicama Kabula da bi žene mogle da izlaze u javnost bez burke. Ona dodaje da je život pod Talibanom bio težak, ali da je takodje bio bezbedan. Sada, kad Avganistanci ulaze u još jedan nestabilni period u svojoj istoriji, Džamila Mudžahid kaže da joj je drago da se vratila na posao. Ona istièe da je najbolja stvar u vezi sa poslom oseæanje da, ulaskom u domove gradjana svako veèe putem TV-a, uèestvuje u istoriji Avganistana.