Po reèima našeg sagovornika, dogaðaji od 11. septembra preobrazili su iz korena prioritete amerièke nacionalne bezbednosti što se neminovno odražava i na politiku Sjedinjenih Država prema Balkanu:
“Sadašnja administracija u Vašingtonu od poèetka nije bila zainteresovana za Balkan kao prethodna administracija. Pored toga, odlaskom Miloševiæa sa scene uklonjena je i neposredna fatalna opasnost na tom podruèju. No, 11. septembar je istinski preobrazio debatu o amerièkoj nacionalnoj bezbednosti. Borba protiv terorizma ima prioritet nad svim ostalim pitanjima. Stoga je sasvim moguæe da iduæe godine bude mnogo manje politièkog kapitala u Vašingtonu za široki rad na izgradnji dugotrajnog miroljubivog rešenja na Balkanu. Mnogo æe više energije i finansijskih sredstava biti uloženo u iskorenjivanje terorizma u svetu. I, na žalost, Balkan æe privuæi pažnju više u kontekstu te borbe nego neèeg drugog.”
Osvræuæi se na izjave predstavnika SFOR-a i generalnog sekretara NATO-a, Džordža Robertsona, da su nedavno spreèeni teroristièki napadi na amerièke i britanske interese u Bosni i Hercegovini, izvršni direktor Nove atlantske inicijative je rekao da je poznato da su poèetkom 90-tih godina islamski ekstremisti došli da se bore na strani Bošnjaka i da su neki od njih ostali i oženili se u Bosni i Hercegovini, ali da se zapravo ne zna mnogo o vezama i aktivnostima tih ljudi:
”Ne znamo mnogo o njihovim aktivnostima i njihovom odnosu prema ekstremistima drugde u svetu. Meðutim, u svetlu nedavnih dogaðaja ili makar nedavnih tvrdnji da su spreèeni teroristièki napadi u Bosni i Hercegovini, nije nemoguæe da je tajna mreža islamskih ekstremista, umešana u napade 11. septembra, u Sjedinjenim Državama, u Evropi aktivna ne samo, kao što znamo u Nemaèkoj, nego i na Balkanu, i u Bosni i Hercegovini. Takoðe postoje dokazi da su se u proteklih nekoliko godina na Kosovu pojavili islamski ekstremisti za koje, istina, nije poznato da li su povezani sa Osamom bin Ladenom. Neki kosovski Albanci su se javno distancirali od tih ljudi, istièuæi da ne žele njihov uticaj, novac niti ekstremistièki politièki sadržaj na Kosovu”.
Džefri Gedmin takoðe smatra da je -- kako se izrazio -- “veoma opasno” od strane nekih politièara na Balkanu da borbu protiv terorizma vide u verskom konteksu:
“Moramo i dalje da budemo usredsreðeni na èinjenicu da su teroristi najpre teroristi, odnosno ubice, i da muslimanske zajednice, bilo one u Sjedinjenim Državama, u Bosni, na Kosovu ili Avganistanu, ne upotrebljavaju njihova sredstva, bez obzira na politièke interese i ciljeve, koji se možda razlikuju od naših. Smatram da bi bilo veoma opasno reæi, kao što to neki politièari na Balkanu žele, da je u pitanju rat izmeðu hrišæana i muslimana. Veoma sam podozriv prema politièarima koji tako pojednostavljuju problem koji pokužavamo da rešimo.”
U ovom trenutku, administracija predsednika Buša -- kaže Džefri Gedmin -- odmerava prijateljstvo balkanskih zemalja prema Sjedinjenim Državama na osnovu njihove podrške borbi protiv terorizma:
“Predsednik Buš je prilièno jasno predoèio da æe oni koji se drže èiste politièke i moralne linije i koji su uz Sjedinjene Države politièki, finansijski, logistièki i vojno, biti smatrani za saveznike i da jesu saveznici. Oni koji budu izabrali drugu stranu, i koji pomažu i podržavaju one koji rade protiv Sjedinjenih Država, biæe smatrani neprijateljima. Ljudi moraju da shvate da su Sjedinjene Države 11. septembra ranjene. Napadnuti smo, oèekujemo nove napade i oèekujemo da æe rat biti dugotrajan. A u vreme rata, Sjedinjene Države æe svu svoju pažnju uperiti na one koji nas pomažu i na one koji rade protiv nas. Ali, posebno želim da podvuèem da nema nikakvih izgleda za stvaranje dihotomije po etnièkoj i verskoj liniji prema Balkanu. Administracija neæe sada odjednom hrišæanske Srbe smatrati svojim prirodnim saveznicima, a Bošnjake prirodnim neprijateljima. Mi ne gledamo stvari kroz takvu dioptriju.”
Na kraju razgovora upitali smo našeg sagovornika da oceni dosadašnji tok amerièko-britanske kampanje u Avganistanu i da iznese mišljenje o tome da li postoji opasnost da višemeseèno nastavljanje te kampanje dovede do pada pakistanskog predsednika i krupne politièke nestabilnosti u tom delu sveta :
“Problem Pakistana je jedan od desetak problema sa kojima se administracija sada bori. Ali ako je cilj uništavanje mreže Al-Kaide i rušenje vlasti Talibana tako da više ne može da upravlja Avganistanom kao da je teroristièki logor, onda stabilnost Pakistana nije od prvorazredne važnosti. Ako bi napustili operaciju pre nego što ispunimo prioritetni cilj, moglo bi da se dogodi da saèuvamo odreðen stepen politièke stabilnosti u Pakistanu, ali i prevlast Talibana koji æe i dalje želeti da ubijaju Amerikance”.