Kako za Glas Amerike javlja Dejvid MekAlari, doze koje su navedene u uputstvu su zasnovane na istraživanjima sprovedenim na životinjama, zato što ima nedovoljno dokaza o tome koje kolièine su idealne za ljude.
Crni prišt obièno napada životinje, pa nije teško razumeti zašto je leèenju ljudi zaraženih antraksom posveæeno malo nauènih istraživanja. Prema istraživanju iz 1999. godine, koje su obavili amerièki lekari i nauènici, okupljeni u ”Radnoj grupi za civilnu bio-zaštitu,“ u èitavom svetu godišnje bude zaraženo antraksom samo oko 2000 ljudi. U Sjedinjenim Državama je, do ovog meseca, prijavljeno samo 18 sluèajeva ove bolesti od 1900. godine. Poslednji raniji sluèaj se dogodio pre 23 godine, a pacijenti su najèešæe bile osobe koje su obradjivale vunu, kozju dlaku i životinjske kože.
Iz tih razloga, kako objašnjavaju u ”Centru za kontrolu i spreèavanje zaraza,“ skraæeno C-D-C, u Atlanti, postoji samo ogranièeno klinièko iskustvo u leèenju crnog prišta kod ljudi. Šta više, C-D-C kaže da, što se tièe najsmrtonosnijeg oblika te bolesti - pluænog antraksa - nije bilo kontrolisanih proba leèenja ljudi. Ipak, ovaj prvi bio-teroristièki napad na SAD - kako ga naziva ”Centru za kontrolu i spreèavanje zaraza“ - podstakao je taj centar da objavi uputstva za leèenje zaraženih, zasnovana na istraživanjima sprovedenim na životinjama.
Objavljeno uputstvo C-D-C-a potvrdjuje praksu koja se primenjuje od prvih sluèajeva antraksa koji su se pojavili poèetkom oktobra, da ljudi izloženi zarazi treba odmah da budu podvrgnuti medicinskom tretmanu, èak i u sluèaju da nema laboratorijskih rezultata.
Najpoznatiji lek je Cipro, koji proizvodi nemaèka korporacija Bajer. U uputstvu C-D-C-a preporuèuje se kao podjednako dobar i drugi preparat - doksiciklin. Ta zdravstvena agencija savetuje lekarima da, u sluèaju pluænog antraksa, primenjuju intravenozno bilo koji od ova dva leka u trajanju od 60 dana.
Pošto je u pitanju oblik crnog prišta koji veoma èesto ima fatalne posledice, C-D-C kaže da lekari ne treba da koriste samo jedan od ovih lekova. Umesto toga oni treba da ojaèaju tretman upotrebom još dva ili tri od raspoloživih osam lekova. Medju njima se nalazi i preparat protiv tuberkuloze - rifampin - kao i lekovi koji se èesto koriste u borbi protiv stafilo i respiratornih infekcija.
Penicilin, kao i njegov rodjak ampicilin, su takodje važna oružja u borbi protiv crnog prišta. Preliminarni genetski podaci o soju bakterija koje su se pojavile u Floridi, Njujorku i Vašingtonu ukazuju da bi one mogle biti otporne na ove lekove, pa zato C-D-C upozorava da ih ne treba koristiti kao iskljuèivo sredstvo za leèenje bolesti.
Za blaži oblik, takozvani kožni antraks, C-D-C kaže da treba koristiti samo Cipro i doksiciklin, osim u sluèajevima kada se pojave otoci ili rane na glavi i vratu ili u sluèaju kada se proširi. U takvim sluèajevima se savetuje upotreba više lekova.
Leèenje kožne verzije crnog prišta obièno traje 7 do 10 dana, ali zdravstveni zvaniènici savetuju 60-to dnevni tretman zato što, u ovom bio-teroristièkom napadu, postoji velika opasnost od istovremenog izlaganja sporama raspršenim u vazduhu.
C-D-C ukazuje da ovo uputstvo nije definitivno utvrdjena terapija za leèenje antraksa i dodaje da se novi elementi u vezi sa napadom antraksom na zdravlje javnosti i dalje otkrivaju.