NASA se nada da æe ”Marsova Odiseja“ znatno unaprediti pokušaje da se istraži geološka istorija Marsa, kako bi se, izmedju ostalog, bolje razumela evolucija Zemlje. Instrumenti na letelici æe precizno meriti prisustvo minerala i hemijski sastav površine Marsa. Posebno æe se tragati za vodom, za koju se smatra da je u ranijim periodima evolucije, kada je planeta bila toplija, tekla površinom Marsa. Voda bi mogla da nagoveštava život, sada ili u prošlosti, ali bi takodje bila važna za buduæe posete astronauta. Jedan od nauènika koji rade na ovom projektu, Stiv Sonders, kaže da æe se takodje meriti temperatura tla, jer bi toplija površina mogla da nagoveštava podzemne tople vode.
”Na ovaj naèin æemo moæi da istražimo èitavu planetu. Tokom dana tragaæemo za mineralima, a noæu æemo tragati za toplim izvorima. Ako bilo gde na planeti postoji toplije mesto mi æemo ga uoèiti,“ kaže Stiv Sonders.
Nalazi ”Marsove Odiseje“ nadovezaæe se na podatke koje je prikupila druga amerièka sonda, koja kruži oko Marsa od 1997. godine. Kada Odisej 2004. godine bude završio uèitavanje mape Marsa, promeniæe ulogu i postati relejna stanica za komunikacije sa nizom amerièkih i medjunarodnih sondi koje æe obletati ili se spuštati na tu planetu. Nauènik NASE Džim Garvin kaže da æe Odiseja, kao i sve druge robotske sonde posle nje, neprestano sužavati broj lokacija sa kojih bi do 20014. godine trebalo da se uzmu uzorci tla.
”Odiseja æe nam pomoæi da pošaljemo pokretne sonde na mesta sa kojih oèekujemo da dobijemo odgovore na pitanja na koja sada nismo u stanju da odgovorimo," kaže Džim Garvin. "Da li je Mars ikada imao atmosferu pogodnu za biologiju kakvu mi poznajemo? Da li su fizièki procesi na njemu drugaèiji? Mislim da æe nam Odiseja veoma pomoæi u tome.“
Misija ”Marsove Odiseje“ je jedna od najpažljivije pripremanih u NASI. Samo 60 odsto amerièkih sondi ranije poslatih ka toj planeti je stiglo do nje, a kada su 1999. godine dve sonde izgubljene agencija nije htela da joj se to desi i ovoga puta - kaže bivši direktor programa NASE, Skot Habard:
”Moramo da budemo uspešniji. Zato smo uveli niz promena kako bismo do krajnjih granica poveæali izglede na uspeh,“ kaže Skot Habard.
Istraga o neuspesima 1999. godine otkrila je propuste kao što su nedovoljno finansiranje i neadekvatno osoblje. Ovoga puta NASA je potrošila znatno više novca i odvojila više ljudi za rad na projektu. Da bi se poveæali izgledi na uspeh, kaže šef projekta ”Marsove Odiseje,“ Džordž Pejs, 16 razlièitih timova u NASI i privatnim firmama pokušavalo je da zamisli sve moguæe probleme sa softverom i opremom koji b mogli da se pojave. Svih 22 hiljade delova sonde podvrgnuto je višestrukim proverama, kaže Džordž Pejs:
”Zamislite da kreæete na put i da pre nego što pokrenete svoj automobil morate po dva puta da proverite svih 22 hiljade parametara koji moraju da funkcionišu da bi let bio uspešan.“
Šef projekta Džordž Pejs kaže da se promašaj misije jednostavno ne uzima kao opcija. Ovoga puta sve mora da radi, kaže on. Èak i vozaèi taksija kojima se vozim do aerodroma mi to kažu. ”Marsova Odiseja“ bi trebalo da udje u orbitu oko Marsa u sredu, u 4 sata i 30 minuta ujutro, po srednjoevropskom vremenu.