Vojna humanitarna misija nije novost u strategiji Sjedinjenih Država. Dobro je poznat vazdušni most kojim je u Berlin posle drugog svetskog rata dostavljana hrana. Mnogo skorije, tokom 1990-tih godina, amerièki vojni avioni su padobranima bacali teške pakete namirnica Kurdima u severnom Iraku i narodu u Bosni i Hercegovini. General vazduhoplovih snaga SAD, Dejvid Džonson, koji nadgleda tekuæu isporuku pomoæi Avganistanu, kaže da su novi paketi hrane ekonomièniji i jednostavniji za pripremu od nekadašnjih. Avioni amerièkih vazduhoplovnih snaga bacaju hranu sa velike visine da bi izbegli talibansku protiv- avionsku vatru. Bez obzira na teške uslove, samo jedan procenat paketa biva uništen prilikom pada na zemlju. O tome general Džonson kaže:
”Imamo precizan navigacioni sistem i radar koji nam pomažu da odredimo gde da izbacimo hranu. Uz pomoæ kompjutera odredjujemo brzinu vetra i aviona i težinu svakog paketa. Kombinujuæi sve pomenuto odredjujemo trodimenzionalnu taèku u prostoru gde taèno želimo da izbacimo paket.“
General Džonson kaže da postoji mala opasnost da prilikom prizemljenja namirnica neko bude povredjen:
”Maksimalna brzina koju paketi postižu prilikom pada iznosi oko 100 km na sat. Ovo je znaèajno poboljšanje u odnosu na ranije situacije, zbog toga što kutije nisu teške. Pokušavamo da namirnice izbacujemo u zonama koje su blizu naseljenih podruèja u kojima je pomoæ neophodna.“
General Džonson kaže da izbor hrane ne odstupa od ishrane populacije kojoj su namirnice namenjene:
”Ne jedemo svi istu vrstu hrane i zato je važno da imate odgovarajuæe namirnice koje su na vegetarijanskoj osnovi, koje sadrže soèivo, pasulj i proteine, zato što je to univerzalno prihvatljivo. Porcije imaju oko 2000 kalorija i vrlo su hranljive, pošto su namenjene izgladnelim ljudima.“
Iako je hrana pakovana tako da bude upotrebljiva dve i po godine, general Džonson smatra, da je to u ovom sluèaju, nepotrebna mera:
”Nemojte da zaboravite da hranu dostavljamo ljudima koji su oèajni, izgladneli i koji je odmah jedu. Zbog toga oèekujem da stanovništvo neæe praviti zalihe. U svakom paketu se nalazi 500 obroka hrane, a svaki avion koji dostavlja pomoæ nosi oko 40 takvih paketa.“
Evo šta je general Džonson odgovorio na pitanje o amerièkim dugoroènim planovima za snabdevanje Avganistanaca humanitarnom pomoæi:
”Vojska se obièno koristi za to u kritiènim, ranim fazama konflikta. Postoje nevladine organizacije, poput Crvenog krsta i drugih, koje su viènije tom poslu. Vojska je vrlo korisna tokom kriza kada uèestvuje u nizu humanitarnih napora. Ali želimo da dostavu hrane onima kojima je neophodna u Avganistanu, što pre prepustimo nevladinim organizacijama.“