Zakonski predlog koji je usvojen u Predstavnièkom domu bi, slièno verziji usvojenoj u Senatu, omoguæio šira prava prisluškivanja telefonskih razgovora i praæenja drugih komunikacija pravosudnim agencijama,. Takodje bi poveæao kazne za teroristièke aktivnosti kao i kazne onima koji pružaju utoèište teroristima. Obe verzije zakonskog predloga bi takodje omoguæile federalnoj vladi da drži u pritvoru strance osumnjièene kao teroriste, do sedam dana, pre no što bi protiv njih morala da bude podignuta optužnica ili bi morali da budu proterani iz zemlje.
Verzija usvojena u Predstavnièkom domu razlikuje se od one usvojene u Senatu u nekoliko važnih detalja. Ona, pre svega, ne sadrži odredbu o jaèanju mera protiv pranja novca, kao što je sluèaj u senatskoj verziji. Verzija Predstavnièkog doma takodje zahteva da neke od odredbi koje se odnose na prisluškivanje telefonskih razgovora isteknu 2004. godine, s tim što se predsedniku omoguæava da produži njihovu važnost za još dve godine. U Senatskoj verziji nema takve odredbe. Retka koalicija konzervativnih Republikanaca i liberalnih Demokarata zatražila je ogranièenja trajanja širih ovlašæenja vladinih agencija iz bojazni da bi ona mogla da budu zloupotrebljena u buduænosti. Evo mišljenja Republikanca Boba Bara iz Džordžije: “Mislim da ovo nije zakonska mera koja je doneta pod sreænim okolnostima. Svakako se ne radi o sreænim okolnostima kada moramo da revidiramo naše kriviène zakone i pravila kriviènog postupka. Ipak, mislim da je važno da se ovaj zakon usvoji, da se njegova primena pažljivo nadzire da se ozbiljno shvate ovlašæenja koja se daju sa ogranièenim trajanjem”.
Kongresmen Džon Konjers iz države Mièigen, vodeæi Demokrata u Pravosudnom odboru, otišao je još dalje kritikujuæi usvojeni zakonski predlog zbog toga što u njemu nisu uzeti u obzir neki aspekti na kojima su insistirali pobornici gradjanksih sloboda: “Nema odredbe koja bi obezbedila da vlada ne podnosi kao dokazni materijal na sudu informacije dobijene ilegalnim praæenjem elektronske pošte. Nema odredbe koja bi ogranièila prenošenje osetljivih informacija neovlašæenim osobama. Nema odredbe koja bi zaštitila imigrante od deportovanja zato što su dali novac humanitarnim organizacijama za koje nisu znali da možda finansiraju teroriste”.
Predsedavajuæi Pravosudnog odbora Predstavnièkog doma, Republikanac Džejms Sensenbrener iz države Viskonsin, smatra da zakonski predlog štiti ustavne garancije protiv neopravdanih pretraga ili pritvora: “Ovaj zakonski predlog ne krši odredbe Ustava on štiti naša suštinska prava, a pošto se naša zemlja suoèava sa jasnom i neposrednom opasnošæu, verujem da moramo da delujemo po hitnom postupku”.
Demokrate su optužile republikanske lidere Predstavnièkog doma da nisu omoguæile dovoljno vremena za debatu i razmatranje zakonskog predloga. Republikanci su odgovorili da nema vremena za odugovlaèenje imajuæi u vidu teroristièke pretnje. Administracija predsednika Buša još od 11. septembra vrši pritisak na Kongres da usvoji zakon o merama protiv terorizma.