Premijeri Srbije i Austrije Zoran Ðinðiæ i Volfgang Šisel potpisali su Memorandum o razumevanju vredan 100 miliona šilinga. Ðinðiæ je, na konferenciji za novinare, posle potpisivanja memoranduma, izjavio da je u razgovorima dobijena podrška za regulisanje jugoslovenskih dugova Pariskom klubu i za koncepciju integracije balkanskog prostora u Evropsku uniju. Najjaèa prepreka za strane kompanije koje žele da investiraju u srpsku privredu, je po Ðinðiæevim reèima, nedostatak meðunarodnih garancija za ta ulaganja što je vezano za regulisanje odnosa sa Pariskim klubom. ”Ne možemo imati ozbiljnih investicija bez meðunarodnog osiguranja, toga smo svesni i zbog toga je èitava ova godina zapravo godina donacija, ulaganja iz našeg budžeta i vrlo simboliènih ulaganja u privredu zato što ozbiljnih investicija nema bez garancija,“ rekao je Ðinðiæ.
Kancelar Šisel je naglasio da je Austrija zainteresovana za procvat jugoslovenskog tržišta i ocenio da su Ðjinðiæ i predstavnici srpske vlade garant nade da æe se ostvariti reformski ciljevi. Šisel je naglasio da je važno da demokratske snage u Jugoslaviji saraðuju i budu jedinstvene u rešavanju kompleksnih problema kao što su Kosovo i Crna Gora. Posle izvesnog perioda zatišija, danas se na konferenciji koju su organizovale nevladine organizacije ”Centar za razvoj Srbije“ i "Paks Kristi Nederlends" razgovaralo o buduænosti odnosa u jugoslovenskoj federaciji. Uèesnici konferencije ocenili su da su dijalog meðu jugoslovenskim republikama i referendum u Crnoj Gori najbolji putevi za pronalaženje rešenja o buduæim odnosima u Federaciji. Savetnik jugoslovenskog predsednika Slobodan Samardžiæ smatra da æe se do bilo kog buduæeg ureðenja odnosa izmeðu Srbije i Crne Gore doæi mirnim putem i da za to postoje dva rešenja. ”Jedno je da se napravi federacija koja bi mogla da funkcioniše, dakle koja bi imala jednu organizacionu, pravnu i finansijsku autonomiju i koja bi mogla da donosi i sprovodi odluke a drugo rešenje je da se obrazuju dve nezavisne države. Èini mi se da u funkcionalnom pogledu savez država kao rešenje ne bi uspelo,“ rekao je Samardžiæ.
Savetnik crnogorskog predsednika za odbranu i bezbednost Blagoje Grahovac odluèno se založio za stvaranje dve samostalne i nezavisne države koje bi kasnije mogle da uðu u savez. Grahovac je poruèio Srbiji da se što pre osamostali kako bi presekla velikosrpski i velikoalbanski projekat, kako bi se spasila Makedonija i stvorila zona bezbednosti.