Na ulicama Tokija, ljudi izražavaju strepnju da bi stanje japanske ekonomije moglo dalje da se pogorša nakon teroristièkih napada na Sjedinjene Države. Jedan Japanac kaže da je zbog napada izgubio nadu da æe druga po velièina svetska privreda uopšte moæi da izbegne dalekosežnu recesiju: “Oèigledno je da æe japanska privreda biti pogoðena. No, japanska je samo jedna od mnogih privreda koje æe trpeti posledice tih napada”.
Analitièar èasopisa Ekonomist, Ken Dejvis, navodi da mnoge azijske i druge zemlje raèunaju na izvoz svojih visoko-tehnoloških proizvoda na amerièko tržište. Dejvis takoðe istièe da Sjedinjene Države nesumnjivo predstavljaju glavnu pogonsku snagu za globalni privredni rast: “Izvoz azijskih zemalja je opao veæ tokom ove godine. I te su zemlje stradale više nego drugi regioni, jer su tako uspešne u plasiranju svojih visoko-tehnoloških proizvoda na amerièko tržište. Stvari æe se dalje samo pogoršavati”.
Dok Dejvis upozorava protiv donošenja brzih zakljuèaka o svetskoj privredi u narednim mesecima, on potvrðuje da kljuè leži u održavanju poverenja amerièkih potrošaèa: “Jedini problem je što svetska ekonomija u velikoj meri zavisi od privrednog rasta Sjedinjenih Država, koji je bio loš do sada. Jedina stvar koja pomaže privredi je poverenje potrošaèa. Jedan jedini kataklizmièan dogaðaj mogao bi da naruši to poverenje, što bi uzrokovalo dalji privredni pad. I evo desio se kataklizmièan dogaðaj”.
Prema oceni Azijske banke za razvoj, teroristièki napadi æe u najmanju ruku dovesti do kratkotrajnih ekonomskih posledica. Ta banka takoðe predviða da æe amerièki kupci i dalje smanjivati potrošnju, èime æe, kako je navedeno, biti neizbežno pogoðene kompanije širom sveta. U izveštaju Azijske banke sa sedištem u Manili, koji treba da bude objavljen iduæeg meseca, predviðaju se niže stope rasta u svim azijskim zemljama, osim Japanu. Dugoroèna predviðanja su povoljnija. Banka, naime, predviða da æe azijske tradicionalno visoke stope štednje obezbediti veæu likvidnost i time brzi privredni oporavak.
Azijske centralne banke su od utorka – nakon teroristickih napada u Sjedinjenim Drzavama-- spremne da puste u opticaj veæu kolièinu novca da bi spreèile opšti finansijski kolaps. Japan je u opticaj juèe pustio 16 milijardi dolara. Južnokorejski lideri su takoðe zabrinuti i spremni na akciju. Ministar finansija, Džin N-jum je apelovao na berzanske uèesnike da ne panièe i obeæao je finansijska sredstva u cilju održavanja berzanskih aktivnosti. Eksperti ukazuju na tekuæe probleme u domenu investicija. Dezmond Sapl, analitièar Barklejz Kepital Markets-a u Singapuru, istièe da neke meðunarodne banke jednostavno ne mogu da funkcionišu zbog privremenog zatvaranja njujorškog finansijskog centra. Sapl ukazuje da su u mnogim institucijama nemoguæe rutinske operacije, poput tržišnih nagodbi, dok zatvaranje amerièkog tržišta obveznica ima globalne posledice: “Ne vrši se kupoprodaja amerièkih državnih obveznica, što znaèi da ne funkckoniše nijedno kreditno tržište. Nijedna kompanija sada ne može da izda obveznice. Postoji zabrinutost zbog nagodbenog rizika zbog toga što finansijske institucije ne rade u punoj meri. Nekim institucijama su uništene finansijske banke podataka, tako da su i zbog toga ogranièena likvidna sredstva.”
Kineska privreda je manje ugrožena od pada amerièkog uvoza iz Azije, jer se u manjoj meri oslanja na izvoz u Sjedinjene Države. Sjedinjene Države uvoze oko treæinu ukupnog kineskog izvoza. Meðutim, i Kina je osetila neke kratkoroène posledice krize. Trgovinski funkcioneri koji vode pregovore o dugo oèekivanom pridruživanju Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji odložili su odluku o tome. I Kina i Tajvan su se nadali da æe do kraja nedelje dobiti nezvaniènu pozitivnu odluku o uèlanjenju.