Nekoliko najnovijih ispitivanja javnog mnjenja ukazuje da javnost ubedljivo podržava vojno uzvraæanje Sjedinjenih Država na teroristièke napade 11. septembra u Njujorku i Vašingtonu. Ta ispitivanja takoðe ukazuju da je javnost voljna da ostavi administraciji predsednika Buša dovoljno vremena da prebaci amerièke snage na odgovarajuæe pozicije pre moguæe vojne akcije. General Henri Šelton (Henry Shelton), bivši naèelnik Združenog generalštaba amerièke vojske, izjavio je u programu televizijske mreže Ej-Bi-Si: “Rekao bih da amerièki narod u ovom trenutku shvata da mi kreæemo na teroriste i da æe to biti kontinuirana kampanja.”
Èlanovi obe kongresne stranke su takoðe zbili redove oko predsednika Buša i njegovog zahteva da se pokrene dugoroèna kampanja protiv terorizma. Senator Èarls Šumer (Charles Schumer) iz države Njujork, rekao je za kablovsku televiziju Si-En-En da je predsednikova odluka da se odupre pozivima za brzu vojnu akciju uistinu poveæala poverenje javnosti u Bušove drzavnièke sposobnosti: “Rekao bih da je predsednik jaèi i da drži stvari pod kontrolom, odupiruæi se pritisku da krene u neposrednu brzu akciju koja ne bi mnogo doprinela iskorenjivanju terorizma i uèinila bi da se dobro oseæamo nekoliko dana, a onda bi se vratili isti stari problemi.”
Sadašnji i bivši vojni komandanti naveliko se oglasavaju u medijima upozoravajuæi javnost da æe kampanja protiv terorizma biti i dugotrajna i neuobièajena. Sekretar za odbranu Donald Ramsfeld (Rumsfeld) o nekim od izazova vojne kampanje u Avganistanu, u progrmau televizijske mreže Ej-Bi-Si: “To znaèi da ukoliko je problem iskoreniti te teroristièke mreže i ukoliko imate posla sa zemljom u kojoj ne postoje ciljevi visokog znaèaja, koja nema vojsku, mornaricu i avijaciju, èiju prestonicu je dugo tukao Sovjetski Savez dok je nije pretvorio u ruševine, èemu su doprinele i unutrašnje borbe svih koji su tamo, to znaèi da tamo nema mnogo toga što bi njima bilo važno. Oni žive u peæinama, žive u šatorima, neprekidno se kreæu. A ono što mi treba da uradimo jeste da se obraèunamo sa takvom vrstom neprijatelja na odgovarajuæi naèin.”
Suštinski deo bilo koje vojne kampanje u Avganistanu su obaveštajni podaci. Amerièki zvaniènici niti potvrðuju niti demantuju izveštaje da male grupe amerièkih komandosa veæ dejstvuju u Avganistanu i prikupljaju informacije. Penzionisani general i bivši komandant snaga NATO-a u Evropi, Vesli Klark (Wesley Clark) Si-En-En da æe za pronalaženje osumnjièenog teroriste Osame bin Ladena i njegovih sledbenika u surovim avganistanskim planinama biti potrebno vreme: “Jasno je da æemo morati da imamo sopstvene oèi u Avganstanu, koje æe biti otvorene 24 sata. Moramo da budemo u stanju da sami vidimo ciljeve i vidimo gde bi mogao da bude neprijatelj, da proveravamo kretanja, da upoznamo lokalni teren i sagledamo druge znake koji bi mogli da nam pomognu da pronaðemo Osamu bin Ladena.”
List “Njujork tajms” je izvestio da amerièka Centralna obaveštajna agencija veæ tri godine pokušava da pridobije Severni savez – koji se bori protiv talibana – da krene na Osamu bin Ladena. List ukazuje da je pokušaj da se dobije pomoæ Severnog saveza deo šire, dugotrajne kampanje da se uništi teroristièka mreža Osame bin Ladena koju on, kako se tvrdi, kontroliše u Avganistanu.