Vlasti koje tragaju za osumnjièenim teroristom, Osamom bin Ladenom, i njegovim sledbenicima, suoceni su sa problemima delimièno i zbog naèina na koje bin Laden uspeva da sakrije obim sopstvenog bogatstva i finansijske transakcije koje koristi za sprovoðenje nasilja. Kako piše saradnica Glasa Amerike, Stefani Man, oèekuje se da æe vlasti pokušati da ostvare bolju saradnju sa finansijskim institucijama da bi ušle u trag novèanim transakcijama.
Veruje se da saudijski izgnanik, Osama bin Laden, lièno poseduje više od tri stotine miliona dolara. Deo tog bogatstva mozda potièe od njegove porodice, koja poseduje veliku graðevinsku firmu u Saudijskoj Arabiji. Takoðe se veruje, da je osamdesetih godina bin Laden ostvario veliku zaradu od saradnje sa avganistanskim pobunjenicima, koji su dobijali izdasnu amerièku pomoæ za ustanak protiv bivšeg Sovjetskog saveza. Bivši amerièki ambasador u Pakistanu, Robert Oukli, izjavio je da bin Laden sada dobija novac iz razlièitih izvora: “ Bin Laden je veoma bogat, ali sredstva dobija i iz drugih izvora. Postoji veliki broj veoma, veoma bogatih Muslimana, koji su i dalje spremni da finansiraju bin Ladenovu organizaciju, kao što su i pre radili. To mu je glavni izvor novca, uz sopstveno bogatstvo, koje se znatno smanjilo. “
Kako je izvešteno, bin Ladenova finansijska mreža poèiva na kompanijama u mnogim zemljama, ukljuèujuæi Tunis, Kipar i Švajcarsku. Smatra se da se radi samo o fiktivnim firmama, preko kojih se vrši pranje novca njegovih sledbenika na Bliskom Istoku, u Africi i muslimanskim zajednicama u Evropi. Na primer, kiparska vlada je demantovala da se Kipar koristi kao bin Ladenovo finansijsko utoèište. A jedan èlan upravnog odbora kompanije u Švajcarskoj – el Takva, demantuje svaku povezanost sa terorizmom, i naglašava da ta kompanija pomaže u finansiranju poljoprivrednih i obrazovnih programa u zemljama u razvoju. Saradnik vašingtonskog Foruma za meðunarodnu politiku, Erik Melbi, izjavio je da bi pronalaženje i zamrzavanje sredstava bin Ladena i njegove mreže el – Kajda, sto u prevodu znaci “baza”, bio težak ali ne i nemoguæ zadatak:”Kako što smo se uverili u prošlo - nedeljnim napadima, radi se o dugo – trajnoj i odlièno isplaniranoj operaciji, za ciju realizaciju su bila neophodna velika sredstva. To znaci da se kanalise novac za potporu svim uèesnicima. Smatram da æe biti neophodan veoma složen napor da se probije njihova komunikaciona mreza, jer je oèevidno da su u stalnom kontaktu, i da prebacuju novac kako kome treba. Postoje verovatno odabrane zemlje u kojima ne tako poštene liènosti ne slede bankarske propise, koji su veoma striktni u industrijski razvijenim državama. “ Ambasador Oukli je rekao da Sjedinjene Države sa još nekim zemljama, veæ neko vreme pokušavaju da utvrde bin Ladenove transakcije, i dodao da navodni voða terorista koristi neuobièajene naèine za prikrivanje novca i njegovog kretanja. Struènjak za meðunarodnu privredu u Veæu za odnose sa inostranstvom, Karolin Atkison, oèekuje da æe biti usvojen novi zakon, kojim treba da se pomogne amerièkoj vladi da spreèi pranje novca. Dodaje je da striktnija ogranièenja bankarskog sistema možda nece pomoci da se pronaðe novac koji se prebacuje ileaglim, neuobièajenim naèinima; i ukazuje na sistem transakcija nazvan HAVALA, koji se èesto koristi na Bliskom istoku, a zasniva se na liènom poverenju: “Želim da vam nešto platim, a živimo u razlièitim zemljama. Zato odem kod treæeg lica, i njemu dam novac. On onda obavesti kolegu u toj drugoj zemlji da vas isplati. Ništa nije prošlo kroz banku. Ne postoji transakcija izmeðu dve zemlje, koja bi mogla da nagovesti tu transakciju. Naravno, mora da postoji saglasnost u okviru HAVALE, izmeðu onih koji prime novac, i onih koji taj iznos isplate trecem licu. “
Karolin Atkinson navodi da se instrukcije o transakciji mogu obaviti preko telefona, faksa, ili lièno, a o svemu tome nema pisanog traga. Zbog napada na Svetski trgovinski centar i amerièki Sekretarijat za odbranu, Karolin Atkison oèekuje da æe mnoge zemlje, izmeðu ostalih Sjedinjene Države, Nemaèka i Švajcarska, zapoèeti intenzivnu debatu o tome kako da usaglase želju o privatnosti finansijskih transakcija, sa potrebom da se predupredi zloèinaèka i teroristièka