Odluka amerièkog državnog sekretara Kolina Pauela da ne uèestvuje na medjunarodnoj konferenciji o rasizmu, koja se održava u Južnoafrièkoj republici, dovela je do novih kritika politike administracije predsednika Buša i njenog “navodno” izolacionistièkog pristupa medjunarodnim pitanjima. Novinar Glasa Amerike pripremio je o tome sledeæi prilog.
Kritièari administracije predsednika Buša smatraju da je odsustvo državnog sekretara Kolina Pauela sa konferencije UN u južnoafrièkom gradu Durbanu, samo najnoviji primer politike administracije koja sledi “usamljenièki” kurs u medjunarodnim odnosima. Francuski ministar inostranih poslova, Iber Vedrin, je ove nedelje osudio ono što je nazvao arogantnim amerièkim izolacionizmom. U nedavnom uvodniku u britanskom listu “Gardijan”, Bušova administracija je optužena za, kako je navedeno, “bezobzirno unilateralno ponašanje u oblasti kontrole naoružanja i zaštite okoline”. Proteklih nedelja, lideri demokratske stranke u Kongresu, ukljuèujuæi i lidera senatske veæine, Toma Dešla, takodje su se usredsredili na ono što smatraju za opasan jednostrani pristup administracije: “Umesto da uèvršæujemo naše vodjstvo – mi se povlaèimo sa pozicija vodjstva. Umesto da oblikujemo medjunarodne sporazume kako bi služili našim interesima, mi odbacujemo moguænost da to uèinimo”.
Predsednik Buš odbacuje tvrdnje da su Sjedinjene Države usvojile generalnu izolacionistièku strategiju i istièe da æe rado podržati medjunarodne ugovore koji su u interesu Sjedinjenih Država: “Našu spoljnu politiku smo postavili na zdrave osnove. Uèvršæujemo naše odnose sa saveznicima i nastojimo da izgradimo svet u kojem æe se trgovina odvijati slobodnije”.
Mnogi drugi takodje ustaju u odbranu predsednika naglašavajuæi da je njegova prvenstvena dužnost da deluje u skladu sa interesima Sjedinjenih Država. Ted Karpenter prati medjunarodna i odbrambena pitanja u institutu Kejto, instituciji koja se bavi istraživanjem politièkih pitanja od interesa za javnost sa sedištem u Vašingtonu. On smatra da postoje snažni argumenti kojima se mogu podržati amerièke primedbe na Sporazum iz Kjota, kao i na nacrt sporazuma o biološkom oružju: “Na primer, Protokol uz konvenciju o biološkom oružju ima suštinske nedostatke. Ne samo što njime ne bi bile pokrivene zemlje koje su najverovatniji kandidati da razviju i upotrebe biološko oružje, veæ bi agresivne mere inspekcije takoreæi bile model za komercijalnu i industrijsku špijunažu protiv amerièke biotehnološke industrije u kojoj je Amerika napredovala daleko više od svojih konkurenata”.
Analitièari takodje ukazuju da su politièki efekti predsednikovih odluka u pogledu medjunarodnih sporazuma drugaèiji kod kuæe od onih u inostranstvu. Stjuart Rotenberg je izdavaè jednog politièkog magazina, ovde u Vašingtonu. On smatra da na izvestan naèin predsednik Buš može da ima koristi kod kuæe od kritika koje mu se upuæuju iz inostranstva: “Predsednik se tu nalazi na èvrstim temeljima pošto Evropljani jednostavno imaju veoma razlièita gledišta o društvu i politici. Medjutim, mislim da se Evropljani trenutno toliko upinju da izvrgnu amerièkog predsednika ruglu, da to podstièe Amerikance da brane svog šefa države”.
Sledeæi izazov za Sjedinjene Države mogao bi da nastupi sredinom septembra kada specijalno zasedanje Generalne skupštine UN o položaju dece bude održano u Njujorku, zbog èinjenice da je Bušova administarcija obustavila amerièku pomoæ stranim organizacijama za planiranje porodice koje omoguæavaju vršenje abortusa. Analitièari smatraju da æe ovo specijalno zasedanje Generalne skupštine svetske organizacije biti test koji æe pokazati da li je amerièka administracija spremna da saradjuje sa medjunardnim liderima ili više želi da sledi svoj sopstveni pristup, rizikujuæi nove kritike iz inostranstva.