Ed Džozef veæ deset godina prati balkansku krizu na terenu. Obavljao je razne funkcije u Bosni i Hercegovini, od posmatraèa OEBS-a do meðunadrodnog administratora podeljenog Mostara. Našli smo ga u Skoplju, gde vodi ured Meðunarodne krizne grupe za Makedoniju, èiji se èlanovi ovih dana zalažu za snažniju i dugotrajniju misiju NATO-a od predviðene. Zamolili smo Eda Džozefa da iznese moguæe probleme sa kojima æe meðunarodna zajednica i NATO biti suoèeni u Makedoniji:
“Postavlja se niz pitanja o tome da li misija NATO-a ima izgleda na uspeh i to æemo veoma brzo saznati èim poène predaja oružja albanskih pobujenika,“ kaže Ed Džozef. ”Ukoliko veæ na poèetku doðe do kašnjenja ili incidenata, biæe to jasan znak koliko misija može uspeti. Pri tom, predaja oružja nije jedino pitanje bezbednosti u Makedoniji. U oblastima u kojima je bilo borbi postoji veliko nepoverenje izmeðu albanskog i veæinskog makedonskog stanovništva. Pored toga, postoji i problem ko æe obavljati policijske poslove. Albanci nemaju poverenja u makedonske policajce, Makedonci nemaju poverenja u eventualne albanske policajce. Bilo bi veoma dobro da meðunarodne snage preuzmu ulogu policije ili bar vrše nadzor rada policije. Takoðe postoje problemi i sa politièkim delom sporazuma. Albanska strana nije sasvim sigurna da li æe dogovorene promene zaista biti unete u makedonski ustav, a zatim biti sprovedene. Meðutim, lièno smatram da uspeh politièkog dela sporazuma u velikoj meri zavisi od meðunarodne zajednice, koja bi trebalo makedonskoj vladi i narodu uverljivo da pokaže da stoji iza svojih izjava da su makedonske granice nepromenljive, da poštuje suverenitet Makedonije i da se takoðe zalažu za zaštitu prava makedonske manjine u Grèkoj, Bugarskoj i Albaniji. Mislim da bi to bio naèin da se Makedoncima predoèi da je meðunarodna zajednica prisutna iz principjelnih razloga, a ne samo kao vatrogasac koji žuri da ugasi požar makedonske krize. ”
NATO bi takoðe trebalo da mnogo bolje nego do sada osigurava makedonsko-kosovsku granicu i spreèava prebacivanje oružja i ljudi sa Kosova, smatra Ed Džozef. A povodom albanskih rezervi prema mirovnom sporazumu, on kaže:
“Razgovarao sam sa albanskim parlamentarcima i oni pre svega insistiraju i nastoje da uvere svoje makedonske kolege da se zalažu iskljuèivo za manjinska prava Albanaca u Makedoniji. Meðutim, oni takoðe izražavaju izvesno nepoverenje u potpuno sprovoðenje sporazuma, posebno onog dela kojim se predviðada æe do promena u sastavu policije doæi tek za godinu i više dana. Prema sporazumu, najpre albanski pobunjenici treba da poènu da predaju oružje, zatim æe sporazum biti podnet makedonskom Sobranju radi debate, a tek kroz izvesno vreme sledi usvajanje ustavnih promena, koje na kraju treba i sprovesti. U meðuvremenu, ostaje nerešen najakutniji problem bezbednosti u oblastima u kojima je bilo borbi. Tamo vlada duboko nepoverenje izmeðu Makedonaca i Albanaca, dok mirovnim sporazumom nije rešeno ko æe i kako vršiti policijske poslove. Sporazumom se jedino predviða da Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju uputi posmatraèe u krizna podruèja, mada ni to nije do kraja razraðeno. Od vitalne je važnosti da meðunarodna policija vrši funkciju ili kontroliše policiju u tim oblastima. Iskustva iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova govore da je veoma važno da se izbeglice što pre mogu vratiti kuæama. Ako nema bezbednosti, neæe biti ni povratka.”
Po prvi put u jednu misiju NATO-a na Balkanu neæe biti ukljuèeni amerièki vojnici. Upitali smo Eda Džozefa da li æe to uticati na efikasnost misije:
“Ne vidim da je amerièko odsustvo kritièan faktor. Meðutim, veoma je važno da Sjedinjene Države kao glavni akter NATO-a pokažu da stoprocentno podržavaju misiju u Makedoniji i da, ukoliko bude potrebno da se misija proširi, Vašington to neæe spreèavati.”
Po oceni našeg sagovornika, administracija amerièkog predsednika Džordža Buša usporeno je reagovala na makedonsku krizu, ali sada nesumnjivo èvrsto stoji iza mirovnog sporazuma za Makedoniju.