General Radislav Krstiæ je bio zamenik komandanta Drinskog korpusa vojske Republike srpske. Taj korpus je napao i zauzeo Srebrenicu 11. jula 1995. Krstiæ je preuzeo opštu komandu nad koprusom 13. jula. Tog dana, njegove snage su poèele da odvode sve bosanske muslimane i deèake vojnog uzrasta na pogubljenje. Posle toga, starci, žene i deca iz Srebrenice su razdvojeni i prebaèeni u izbeglièke logore. Brutalna Krstiæeva operacija etnièkog èišæenja predstavlja najveæe zlodelo u Evropi posle užasa nacistièke Nemèke. Oko osam hiljada Muslimana, od kojih su mnogi imali ruke vezane na ledjima, pobijeno je i sahranjeno u masovnim grobnicama po naredjenju generala Krstiæa.
Optužba za genocid se odnosi na dela poèinjena s namerom da se uništi, delimièno ili u celosti, neka nacionalna, etnièka, rasna ili verska grupa. U presudi generalu Krstiæu dato je obrazlozenje istorijske pozadine i naglašena potreba hapšenja i izvodjenja pred sud drugih lica optuženih za genocid. Dva najèuvenija begunca su bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžiæ i njegov vojni komandant general Ratko Mladiæ. Obojica su optužena za ulogu u zloèinima poèinjenim u Srebrenici.
Izrièuæi kaznu generalu Kritiæu Haški tribunal je naveo kao dokaz èinjenicu da su mu nekoliko meseci nakon tamošnjeg masakra javno odali priznanje i general Mladiæ i predsednik Karadziæ za njegovu vodeæu ulogu u zauzimanju Srebrenice.
Sjedinjene Države pozdravljaju presudu koju je u sluèaju generala Krstiæa izrekao sud Ujedinjenih Nacija za ratne zloèine. Tom presudom se šalje poruka da se genocid nece tolerisati i da æe poèinioci biti izvedeni pred lice pravde. Sjedinjene Države æe i dalje podržavati napore Haškog tribunala da pozove na odgovornost prekršioce medjunarodnog humanitarnog prava.