Linkovi

Reforma amerièkih izbora - 2001-08-03


Devet meseci posle osporavanih predsednièkih izbora, koji su doveli Džordža Vokera Buša u Belu kuæu, jedna specijalna komisija za izbornu reformu je iznela predloge pripremljene da bi se izbeglo ponavljanje konfuzije i neizvesnosti proizašlih novembra prošle godine iz izbornih poteškoæa u Floridi. Nekoliko èlanova komisije, koju predvodi bivši predsednik Karter, otišlo je u Belu kuæu da zatraži od predsednika Buša i Kongresa da obezbede do dve milijarde dolara za poboljšanje izborne mašinerije širom zemlje. Karter je takodje rekao da razlièite amerièke države moraju da uèine više da bi osigurale propisnu registraciju biraèa i zadovoljavajuæe prebrojavanje glasova.

“Svaka država bi trebalo da uspostavi jedinstveni sistem registrovanja biraèa i da ga sprovodi. Sada se to èini po izdvojenim okruzima - kojih ima više od èetiri hiljade - i to stvara veliku konfuziju.”

Medju predlozima je i proglašenje Izbornog dana za nacionalni državni praznik i pridobijanje televizijskih mreža da prièekaju sa predvidjanjem predsednièkog pobednika do zatvaranja izbornih mesta u celoj zemlji. Predsednik Buš je prihvatio izveštaj, ali je takodje rekao da æe se usprotiviti nastojanjima u Kongresu da se osigura da federalna vlada propisuje glasaèki postupak u pojedinaènim državama, što one po tradiciji obavljaju same:

“Naša zemlja je ogromna i raznolika i naše izbore ne bi trebalo da vodi Vašington.”

Politièki analitièari smatraju da su preporuke ove komisije dobra polazna taèka za izbornu reformu. Stjuart Rotenberg je izdavaè jednog nezavisnog politièkog podlistka ovde u Vašingtonu:

“Rekao bih da je središnja taèka predloga ove komisije to da federalna vlada izdvoji jednu do dve milijarde dolara za finansiranje usavršavanja glasaèkih mašina i mašinskih operacija, kao i zahtev da države modernizuju i standardizuju izborni postupak.”

Medjutim, Stjuart Rotenberg takodje predoèava da je sada postavljena scena za politièki zastoj u Kongresu - u vezi sa sprovodjenjem pojedinih specifiènih reformskih predloga:

“Problem je što u ovom trenutku ne postoji veliki zamah za izbornu reformu. Imate Predstavnièki dom pod kontrolom jedne partije i Senat pod kontrolom druge. Jedna grupa - liberali - žele da federalna vlada ovlasti države da dejstvuju na odredjeni naèin. Druga grupa - republikanci - tome se filozofski protivi. Prema tome, rekao bih da æe biti veoma teško uèiniti mnogo toga.”

Od demokrata koji podržavaju reformu se takodje oèekuje da proguraju ideju uslovnog glasanja - kojim bi se nekome dopustilo da glasa èak i ako se na biraèkom mestu postavi pitanje propisne registracije te osobe ili njene glasaèke sposobnosti. Demokrate ukazuju da bi u takvom sluèaju trebalo odobriti glasanje na posebnom listiæu, koji bi se brojao jedino u sluèaju da izborna komisija verifikuje podobnost tog glasaèa. Republikanci taj predlog vide kao poziv za zloupotrebu glasova i protive mu se. Ne oèekuje se da Kongres zapoène ozbiljnu raspravu o izbornoj reformi pre septembra.

XS
SM
MD
LG