Kako je senator Bajden istakao, nije neobièno što je prvi pretres kome je predsedavao održan o situaciji na Balkanu. On je dobro poznat po tome što èesto traži od Sjedinjenih Država i njihovih saveznika da zauzmu oštriji stav prema tom uzburkanom podruèju. ”Ono što se sada dogadja u Makedoniji odvija se po poznatom scenariju. Koliko smo veæ puta videli da je uzavrela kriza buknula u otvoreni konflikt dok smo mi stojali po strani i èekali na Evropljane da povedu, što oni po mom skromnom ubedjenju nikada nisu uèinili.“ 58-godišnji Bajden je preuzeo položaj predsedavajuæeg pošto je èetiri godine proveo na mestu najstarijeg demokratskog èlana istog odbora. U tom periodu razvio je prijateljske odnose sa konzervativnim republikancem Džesijem Helmsom i saradjivao sa njim u rešavanju problema kao što je dugovanje Sjedinjenih Država Ujedinjenim nacijama. Njih dvojica su istog dana 1972. godine postali senatori i od tada dobro saradjuju, ali njihova politièka gledišta su duboko razlièita. Politièki analitièar Norman Ornstin je u jednom intervjuu za Glas Amerike ovako sumirao njihova gledišta. ”Džo Bajden je liberalni demokrata koji mnogo više podržava Ujedinjene nacije, Svetsku banku i Medjunarodni monetarni fond i bio bi vrlo zadovoljan ako bismo otvorili bar nekakve ekonomske odnose sa Kubom. Takodje veruje u snažno amerièko prisustvo na Balkanu.“ Senator Bajden snažno podržava kontrolu naoružanja. Zalagao se za konvenciju o hemijskom naoružanju, koju je Senat ratifikovao, kao i za zabranu nuklearnih proba - koja nije prošla. On sada pokušava da spreèi predsednika Buša da prekrši Sporazum o zabrani balistièkih raketa, u okviru plana za izgradnju sistema nacionalne odbrane od raketa. U jednoj nedavno emitovanoj televizijskoj emisiji on je odbacio predsednikovu tvrdnju da je taj sporazum zaostatak iz Hladnog rata. ”Ako je tako, onda je i NATO zaostatak iz Hladnog rata. NATO postoji veæ dosta dugo. A šta mi radimo sa njim? Mi ga podešavamo prema realnostima 21. veka. Isto tako bi trebalo da podesimo sporazum o balistièkim raketama, a ne da ga odbacimo.“ bio primoran da odustane od predsednièke kandidature zbog tvrdnji da je prepisivao tudje govore. 1991., kao predsedavajuæi Odbora za pravosudje, bio je optužen da je loše vodio proces traganja za istinom kada je kandidat za èlana Vrhovnog suda Klarens Tomas bio optužen za nedolièno seksualno ponašanje. Ali kako su seæanja na te dogadjaje izbledela, Bajden je potencijalni kandidat za predsednièke izbore 2004., iako sam kaže da još nije odluèio o tome. ”Tu odluku još nisam doneo. Kandidovaæu se ponovo za Senat, jer mi mandat istièe iduæe godine, a posle toga æu doneti odluku o tome.“ Senator Bajden je veæ preduzeo jedan korak u pravcu moguæeg uèešæa u predsednièkoj kampanji. Osim toga što predsedava Odborom za odnose sa inostranstvom postao je i predsedavajuæi jednog od pododbora za pravosudje. Analitièar Ted Karpenter objašnjava senatorovo gledište. ”Dovoljno je pametan da zna da, osim u vreme neke velike medjunarodne krize, spoljnopolitièka pitanja ne odredjuju ishod predsednièkih izbora u Sjedinjenim Državama. Zbog toga on itekako želi da zadrži uticaj u jednom od važnih unutrašnjepolitièkih odbora.“ Za sada, senator Bajden æe upravljati Odborom za odnose sa inostranstvom sa veoma drugaèijim gledištima o svetu od svog prethodnika, Džesija Helmsa.