Srbija spada među retke zemlje u svetu koje imaju veliku dijasporu. Međutim, tek nedavno, na jesen prošle godine donet je prvi put u istoriji Zakon o dijaspori koji treba da poboljša odnose dijaspore i matice. Iz ministarstva za dijasporu upućen je poziv svim srpskim organizacijama širom sveta da se registruju.
Od demokratskih promena 2000-te do danas dijaspora je investirala u Srbiju oko 500 miliona dolara, a u kompanijama koje su podigli Srbi iz rasejanja zaposleno je više od 20.000 ljudi. Brigu koju dijaspora pokazuje za maticu možda još bolje ilustruje podatak da je u prošloj godini na ime doznaka iz inostrastva stiglo 5,5 milijardi dolara. Iako su analitičari zbog krize najavljivali pad visine doznaka – to je ipak više nego u 2008-moj:
“Imale su učešće u bruto-domaćem proizvodu Srbije od gotov 15 procenata, što praktično znači da jedna sedmina svih ekonomskih vrednosti koje je ova zemlja prošle godina stvorila vodila je poreklo od naših deviznih doznaka iz dijaspore. Ili ako to prebacimo na teren običnog čoveka to bi praktično značilo da je svaki građanin Srbije u proseku po ovom osnovu prohodovao 698 dolara“, kaže ministar za dijasporu Srđan Srećković.
Srbija ima izuzetno veliku i uticajnu dijasporu – računa se da trećina ukupnog stanovništva – dakle oko četiri miliona Srba živi, kako kaže ministar Srđan Srećković, od Kanade do Australije i Novog Zelanda. Među njima su hiljade i hiljade profesora na univezitetima širom sveta, stručnja-ka i menadžera u multinacionalnim kompanijama, uspešnih biznismena. Osim što indirektno rade na popravljanju slike o Srbiji u svetu, Srbi iz dijaspore mogu da pomognu i na popravljanju ekonomske situacije u zemlji:
„Možemo se porediti sa Izraelom, Irskom, Italijom ili Grčkom. Nema više zemalja koje imaju toliko brojnu dijasporu, a mi takve potencijale nismo uspevali do sada da koristimo. Našim investitorima iz dijaspore država Srbija u vremenu pred nama mora da nudi konkretne investicione projekte, da im daje sve relevantne informacije o potencijalima i mogućnostima za ekonomsku aktivnost u Srbiji.“
Za razliku od vremena socijalizma, u kojima je emigracija najčešće tretirana kao politički i ideološki nepijatelj, promene prema dijapsori po-klopile su se sa promenama 2000-te. Ipak, tek prošle godine u oktobru Sr-bija je dobila prvi u istoriji Zakon o dijaspori – koji na novi način definiše i odnos prema milionima Srba širom sveta:
„Mi želimo da pružimo moralnu i svaku drugu vrstu podrške našim ljudima koji žive u svetu, gde su se stabilizovali, osnovali porodice, učestvuju u nekom poslu i nemaju želju da se vrate. Mi želimo da ih podržimo u njihovoj nameri da se integrišu i postanu lojalni i uspešni građani zemalja u kojima žive, i da na taj način indirektno rade na poboljšanju imidža naše države. Ali želi da sa njima gajimo maksimalno bliske i intenzivne ekonomski, političke i kulturne odnose.“
Po odredbama Zakona Skupština Srba u regionu je već formirana, a do juna treba da počne sa radom i Skupština Srba iz dijaspore. S obzirom na ogroman potencijal koji ima, po rečima ministra Srećkovića, upućen je poziv svim srpskim organizacijama u dijaspori da se registruju i za početak uspostave kontakt sa državom maticom, a zatim nađu i najbolje modele za saradnju:
„U Parizu i Londonu su primera radi formirane zaista sjajne organizacije naših mladih i uspešnih ljudi. Dakle, to su udruženja koja okupljaju samo menadžere koji imaju između 30 i 40 godina i koji su zaista blago ove zemlje, ali do sada ni na koji način nisu bili umreženi i povezani sa državnim organima Srbije.“
Na nedavnoj međunarodnoj konferenciji mladih lidera, u Beograd je došlo oko 600 najuspešnijih ljudi iz celog sveta – a četvrtina među njima je tada prvi put došla u Srbiju. Ministarstvo za dijasporu je uspostavilo kontakt sa njima, a neki od tih mladih ljudi će možda naći razlog da se vrate ili investiraju u Srbiju. I upravo je iskorišćenje potencijala koji ima dijaspora, kako kaže ministar Srećković, stvar na kojoj će raditi ova vlada.