Poslednje nedelje prošle godine, u Vašingtonu je gostovala ekipa Oklahoma Siti Tandera, za koju uspešno nastupa kapiten košarkaške reprezentacije Srbije Nenad Krstić. U ekskluzivnom razgovoru za „Glas Amerike“ Krstić je pričao o - za njega prilično uspešnoj - 2009. godini.
Počev od pravoslavnog Božića prošle godine, kada se zvanično vratio u NBA ligu, debitujući za Oklahom Siti, za Nenad Krstića je 2009, kako je odmicala, postajala sve uspešnija. Brzo se izborio za minutažu u novom klubu, potom kao kapiten reprezentacije Srbije osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, a sada je starter u jednoj od najmlađih ekipa lige, koja je ujedno možda i najprijatnije iznenađenje šampionata do sada.
„Moram da budem zadovoljan sezonom, jer imamo skor od preko 50 odsto, konkurišemo za plej-of, što je na Zapadu mnogo teže nego na Istoku, ekipe su kvalitetnije sa pozitivnijem skorom. Moja uloga u timu ... minutaža pre svega - varira, nekad igram 15, nekad 25, nekad 30 minuta zavisi od protivnika i za sada moram da budem zadovoljan. Ekipa igra dobro, imam ulogu stratera u timu koji ima dosta kvalitetnih i talentovanih igrača kojima treba dosta lopti. Ja se trudim da na svakoj utakmici dam sve od sebe, igram odbranu i pomognem timu da pobeđuje i za sada to funkcioniše. Mogu da kažem da sam prezadovoljan sezonom do sada“.
Krstić je svestan da u Oklahomi ima potpuno drugačiju ulogu od one u Nju Džersiju, pa čak i od one u reprezentaciji, ali je srećan jer igra u ekipi koja pobeđuje i dobro koristi svoje minute. I trener Tandera više puta ove sezone naglasio je Krstićev veliki doprinos uspesima ekipe, iako sama statistika to nekada ne pokazuje dovoljno.
„Ja se trudim da nekim malim stvarima doprinesem, da napravim dobar blok, da skočim u napadu, da odbranim protivničkog centra, te neke stvari koje se ne gledaju kroz statistiku, što možda u Nju Džersiju nije bilo u prvom planu. Opet kažem, ovde je to možda više u opticaju i ja se ne bunim, stvarno, jer - ono što se kaže - čovek se uči dok je živ, tako da i kad igraš košarku učiš ... možda nisam bio toliko dobar odbrambeni igrač, mislim da sam ove godine dosta napredovao u odbrani i radim na sebi, radim da budem kompletan igrač“.
Pored privikavanja na novi tim, Krstić je tokom prošle godine morao da se privikava na veliku promenu kada je reč o gradu u kome živi. Oklahoma Siti je sušta suprotnost Nju Džersiju, ili bolje reći Njujorku.
„Jeste, jeste, totalno onako mirniji grad, pravi američki. Ljudi su dosta ljubazni, na svakom koraku. Pogotovo, što je Oklahoma Siti, ovaj naš tim, jedini profesionalni tim i ljudi nas stvarno vole i cene i na svakom koraku se to oseti. Ali je malo drugačije nego u Džersiju, jer ja sam bukvalno živeo u Njujorku četiri godine i Njujork je jedna od svetskih metropola, a Oklahoma je mirnija. Privikavam se i dalje, ali ne žalim se, jer u toku sezone ja stvarno nemam previše vremena ni da izlazim, ni da provodim vreme u gradu, ali je dosta teže ljudima koji su sa mnom, pre svega mojoj supruzi“.
Ugovor sa Tanderom Krstiću ističe na kraju sledeće sezone. Na pitanje da li će možda već ovog leta biti produžetka, Krstić kaže da nema ništa protiv.
„Ja baš nisam upoznat s tim kada oni mogu da počnu da pregovaraju sa mnom u vezi sa produžetkom ugovora, ali zašto da ne, ja bih voleo, stvarno uživam ovde, bez obzira na tu neku drugačiju ulogu koju imam. Oni su mi svarno dali šansu posle povratka iz Rusije i mislim da ako dođe do nekih pregovora, da ću uvek dati prednost Oklahomi u odnosu na ostale timove“.
Prisećajući se velikog uspeha nacionalnog tima na poslednjem Eurobasketu, krstić kaže da je za njega to bio neostvareni san i da bi medalja iz Poljske trebalo da bude odskočna daska za dalja takmičenja.
„Ali opet, ne treba sada nešto ni stavljati pritisak na mlade igrače, jer stvarno mi smo i otišli u Poljsku bez pritiska, retko ko je mogao da kaže da ćemo osvojiti bilo koju od medalja. Tako da ja, kao kapiten - evo moram opet da kažem što mi je velika čast - koji sam dobio ulogu spletom okolnosti, Miloš Vujanić je bio kapiten pre toga, ne bih se uopšte bunio da je on bio u ekipi i da je bio kapiten, ali stvarno velika je čast, i o tome nisam ni sanjao. Stvarno mogu da budem iskren, nisam ni sanjao. Ja kad sam i počinjao da se profesionalno bavim košarkom, uvek sam imao svoje neke zacrtane ciljeve, a ovo nije bio cilj uopšte, da budem kapiten reprezentacije, to je nešto preko onog što sam očekivao“.
Krstić kaže kako redovno prati rezultate svoj nekadašnjeg kluba Partizana, koji se posle još jednog leta u kome je praktično ostao bez prve petorke, ponovo plasirao u drugu fazu. Odajući veliko priznanje svim mladim košarkašima osmostrukog uzastopnog šampiona Srbije i pogotovo treneru Vujoševiću, Krstić kaže da ga više ništa ne iznenađuje i da od Partizana očekuje samo uspehe.