Inženjeri su saopštili da je nuklearna elektrana Ignalina, u gradu Visaginas, zatvorena u ponoć pred samu Novu godinu. Ta vest je loša za Litvaniju, zahvaćenu ekonomskom recesijom, jer je time izgubila izvor jeftine energije i prinuđena je da uvozi skuplje energente. Zatvaranje je naredila Evropska unija, koja smatra nuklearna postrojenja slična Černobilu opasnim zbog konstrukcionih grešaka.
Zvaničnik litvanskog ministarstva energetike, Arvidas Sekmokas, kaže da je, uprkos svemu, optimista u pogledu energetske perspektive te male baltičke zemlje.
"Kao prvo," kaže Sekmokas, "Litvanija ispunjava svoje obaveze prema evropskom bloku. Drugo, Latvija preduzima korak ka uspostavljanju energetskog tržišta, koje će pomoći da se sa planskog pređe na tržišni sistem proizvodnje energije. Najveću korist od toga imaće potrošači električne energije," kaže Sekmokas.
Litvanija, koja pored Francuske, najviše zavisi od nukearne energije, zatražila je od Evropske unije da dozvoli da elektrana nastavi sa radom sledeće dve do tri godine. Odbivši taj zahtev, Unija je odobrila Litvaniji milijardu i sto miliona dolara pomoći da rashoduje nuklearku.
Litvanija planira da do 2013. izgradi novu elektranu na gas. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ona neće zadovoljiti energetske potrebe zemlje.
Zatvaranje nuklearne elektrane odvijalo se u jeku rasprava kako osigurati energetsku budućnost Evropske Unije, koja se u velikoj meri oslanja na ruske energente.
Predsednica Litvanije, Dalija Gribauskaite nedavno je istakla važnost međusobne saradnje zemalja-članica Evropske unije.
„U ovim nestabilnim uslovima, važni su zajednički napori kao i zajednička politika u tom sektoru, kako bi se sprečila kriza sada u budućnosti. Uopšte nije važno što ne postoje zvanični sporazumi o tome, jer je sada bitna politička dobra volja,“ rekla je ona.
Litvanija nije jedina članica evropskog bloka koja brine o snabdevenosti energentima. Mađarska, Slovačka i Češka Republika su prošlog meseca bile suočene sa potencijalnim prekidom isporuka ruske nafte, zbog spora između Kijeva i Kremlja. Kriza je sprečena zahvaljujuči sporazumu postignutom pre desetak dana. U međuvremenu, Rusija je izrazila sumnju u finansijsku sposobnost Ukrajine da podmiri račun za uvezeni zemni gas u decembru. Takav spor mogao bi da dovede do prekida isporuka ostaloj Evropi, kao što je to bio slučaj pre nekoliko godina.