Predsednik Barak Obama je pre nekoliko meseci izdao naredbu za zaštitu i obnovu zaliva Česapik, jedinstvene rečne delte i zaliva na američkoj atlantskoj obali, nedaleko od Vašingtona. Federalna vlada na osnovu toga pravi plan za eliminaciju zagađenja u tom složenom ekosistemu.
Zaliv Česapik je nacionalno blago. Formirao se pre 15 hiljada godina, kada se ogroman glečer istopio i poplavio drevnu rečnu dolinu. Delta je područje na kojem se Potomak i još 150 reka, rečica i potoka, spajaju na putu prema Atlantskom okeanu.
Sliv se proteže kroz šest država i prestonicu, hraneći sijaset obradivih površina i morskih vrsta. On je istovremeno izvor pijaće vode, hrane i prostor za rekreaciju 17 miliona ljudi.
Ali zdravlje najvećeg američkog sliva je loše, prema godišnjem izveštaju Programa zaliva Česapik, federalno-državne organizacije. Direktor programa, Džefri Lejp, kaže da pokazatelji kao što su kvalitet vode i prirodne sredine ukazuju koliko je situacija loša.
"Sa stanovišta ekosistema, imamo 13 merila. Sastavili smo ih u jedinstveni indeks koji na skali od 100 – pri čemu 100 znači obnovljen Zaliv – pokazuje da je zdravlje Zaliva negde oko 38", priča Lejp.
To se nije dogodilo preko noći. Okrivljuju se industrijski rast, naglo povećanje stanovništva, zagađenje vazduha i izlivanje đubriva sa farmi i zelenih površina. Hranljive materije se izlivaju u zaliv, podstiču rast algi, koje se onda raspadaju i troše kiseonik u vodi.
Bet Mekgi, ekspert za vodu u Fondaciji zaliva Česapik, kaže da prekomerna količina hranljivih materija – pretežno azota i fosfora – uništava život u zalivu.
"Tokom nekoliko proteklih decenija, u letnjim mesecima smo svedoci prostranih mrtvih zona, koje u suštini zahvataju veliki deo zaliva koji ostaje bez života u vodi", kaže ona.
Džon Frimen celog života posmatra te promene. Kao čovek koji je profesionalno vezan za vodu, on je 66 godina lovio rakove u blizini svoje kuće u Njuport Njuzu u Virdžiniji, baš kao i njegov otac pre njega.
"U ovom trenutku je strašno... uopšte nije dobro", žali se taj ribar.
Količina plavih rakova, odomaćenih u ovim vodama, tokom proteklih 15 godina se smanjila za 70 odsto. Uprkos novim ograničenjima ribolova, rakovi se nisu oporavili i lovci na rakove se okreću drugim zanimanjima.
Hauard Ernst živi pored rečice u blizini prestonice Merilenda. On opominje da stanovnici sliva moraju pažljivo da biraju gde će da pecaju i plivaju – zbog zagađenja, naročito posle kiša i povećanog izlivanja u vode zaliva.
"Možete da pecate, ali morate da pratite državna upozorenja na živu, a njih ima mnogo. Ovde možete da lovite i rakove, ali prvenstveno treba brinuti o plivanju u vodi posle kiše", objašnjava Ernst.
On je profesor političkih nauka u američkoj Pomorskoj akademiji. U svojoj novoj knjizi – "Bitka za Zaliv" – on kaže da neuspešna politika pokazuje zbog čega je oporavak toliko spor.
"Zaliv Česapik ne umire zbog zagađenja. On umire zbog politike koja dopušta da se zagađivanje neometano nastavlja na način koji sam Zaliv ne može da razreši, bez obzira da li se radi o poljoprivredi, čeličanama, ili vazdušnom zagađenju. Njihov najveći ekonomski interes je da se ratosiljaju svog otpada na javnim prostorima kao što je Zaliv", kaže Ernst.
Borci za čišćenje zaliva traže nove propise i sprovođenje onih koji su već na snazi. Upravnica Agencije za zaštitu okoline, Lisa Džekson, kaže da preliminarni izvešaj načinjen posle predsednikove izvršne naredbe, ukazuje na odlučniji stav protiv zagađivača Zaliva.
"To ipak ne znači da izdvojeno delovanje federalnih vlasti može samo da dovede do čišćenja. Ali mi moramo da povedemo prema tome i isto tako moramo da pokažemo da smo spremni da to sprovedemo sa državnim vlastima, sa različitim sektorima vlasti, ako se ukaže potreba", zaključuje Džekson.
Očekuje se da će strategija za čišćenje zaliva Česapik biti završena do maja iduće godine.