Glavni tužilac haškog Suda za ratne zločine, Serž Bramerc, danas je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, podneo redovan polugodišnji izveštaj o radu suda i saradnju država bivše Jugoslavije. Bramerc je na prvo mesto stavio saradnju sa Srbijom, za koju je rekao da nastavlja da napreduje.
Bramerc je najpre saopštio da je u toku 8 suđenja sa ukupno 17 optuženih. 27. oktobra počelo je suđenje Radovanu Karadžiću sa početnim izjavama tužilaca. Tužioci su sada spremni da počnu da ispituju prve svedoke optužbe.
Bramerc je podsetio članove Saveta bezbednosti da optužba protiv Karadžića obuhvata etničko čišćenje u Bosni i Hercegovini, artiljerijsko bombardovanje Sarajeva, držanje mirovnih vojnika Ujedinjenih nacija kao talaca i napad na područje Srebrenice, koje je bilo pod zaštitom UN.
"Zbog Karadžićeve visoke funkcije, obima i ozbiljnosti ovih zločina, ovo suđenje je važno - ne samo žrtvama zločina već i međunarodnoj zajednici u celini," rekao je Bramerc.
Bramerc je rekao da je od njegovog prthodnog izveštaja Savetu bezbednosti, saradnja Srbije sa njegovom kancelarijom nastavila da napreduje. Zahtevi tužilaca da im se omogući pristup dokumentima i arhivama rešavaju se brže i efikasnije, rekao je on. Glavni tužilac Haškog tribunala je rekao da je najkritičniji aspekt saradnje Srbije i dalje potreba da se uhapse preostali begunci - Ratko Mladić i Goran Hadžić - ali je istakao da Srbija dobro sarađuje u tim naporima.
"Moja kancelarija odaje priznanje profesionalizmu i predanosti operativnih službi kojima je povereno traganje za beguncima. Održavam redovan i direktan kontakt sa funkcionerima odgovornim za te operacije. Te službe sada rade efikasnije i sa boljom koordinacijom. Štaviše, razne operacije, uključujući operacije traganja, trenutno su u toku. Srbija mora da nastavi te napore sa jasnim ciljem hapšenja begunaca," rekao je Bramerc.
Glavni tužilac Haškog tribunala takođe je govorio o saradnji Hrvatske i Bosne i Hercegovine u izvođenju pred sud i podizanju optužnica protiv optuženih za ratne zločine. Iako je rekao da njegova kancelarija dobro sarađuje sa vlastima tih zemalja, Bramerc je rekao da teškoće u saradnji sa Hrvatskom i dalje postoje. Što se tiče Bosne i Hercegovine, Bramerc je izrazio zabrinutost zbog mogućeg odlaska međunarodnih funkcionera i pomoćnog osoblja iz Specijalnog odeljenja za ratne zločine.
U svojoj diskusiji, ambasadorka Sjedinjenih Država, Rozmari di Karlo, takođe je pozvala vlasti u Srbiji da što pre uhapse preostale begunce.
"Preostala dva begunca, Ratko Mladić i Goran Hadžić, moraju da budu uhapšena i prebačena u Hag da bi se suočila sa pravdom. Saradnja sa tim Tribunalom ostaje fundamentalna obaveza za sve države u regionu. Pohvaljujemo vladu Srbije zbog poboljšane saradnje i pozivamo je da nastavi da čini sve što je u njenoj mogućnosti da pronađe, uhapsi i prebaci Mladića u Hag," rekla je Rozmari di Karlo.
Ruski ambasadior, Vitalij Čurkin, podsetio je da je haški tribunal značajno doprineo uspostavljanju mira u regionu i pozvao sve balkanske države da nastave saradnju sa tim sudom. Čurkinje rekao da sve države nastale od bivše Jugoslavije efikasno sarađuju sa Haškim tribunalom. On je takođe odao priznanje tribunalu na pomaganju balkanskim državama da poboljšaju efikasnost sopstvenih sudova, kako bi se osposobili za procesovanje preostalih slučajeva ratnih zločina.