Smrt zbog pušenja cigareta retko je vest dana, ali Svetska zdravstvena organizacija saopštava da duvanski dim ubija jednu osobu svakih šest sekundi. Studije su pokazale da duvanski dim nije smrtonosan samo za pušače. Oni koji udišu dim od pušača u neposrednoj blizini, takodje imaju povećani rizik od srčanog napada. Nova studija je pokazala da zabrana pušenja ima značajnu zdravstvenu dobrobit za sve.
Virdžinija je najnovija američka država koja je zabranila pušenje u restoranima i barovima. I dok zajednice širom zemlje zabranjuju pušenje na javnim mestima, sve manje ljudi umire zbog srčanih oboljenja. Studija radjena ranije ove godine u Pueblu u Koloradu, koju su sproveli Centri za kontrolu bolesti, pokazala je da je broj srčanih napada opao za 40 odsto od kako su uvedeni zakoni koji zabranjuju pušenje na poslu ili na javnim mestima. Novo istraživanje sada daje podršku ovoj i sličnim studijama. Doktor Nil Benovic je jedan od istraživača.
„Ako izložite nekoga dimu iz druge ruke, za samo nekoliko minuta videćete da se nivo trombocita u krvi i nivo zgrušavanja krvi povećava. Ustanovili smo da je funkcija krvnih sudova oštećena.“
I tada može da dodje do srčanog napada. Doktor Lin Goldman je glavni autor izveštaja.
„Zaključili smo da postoji uzročno-posledična veza izmedju srčanih oboljenja uopšte i izloženosti duvanskom dimu“.
„Čak i mala izloženost dimu iz druge ruke može da pojača zgrušavanje krvi, može da stvrdne krvne sudove i izazove srčani napad“, kaže Benovic.
Istraživači su uporedili podatke iz jedanaest studija iz različitih zemalja. Oni su ustanovili da su zabrane pušenja smanjile broj srčanih napada svuda, u rasponu od 6 do skoro 50 odsto.
„Jedna od stvari koje treba shvatiti i uzeti u obzir, u vezi sa zabranama pušenja, jeste da su one pomalo različite u smislu da su neke primenjivane uporno, dok druge nisu. Ali uprkos tome, one sve pokazuju smanjenje broja akutnih srčanih oboljenja i srčanih napada nakon uvodjenja zabrane“, naglašava Lin Goldman.
Kritičari navode da studije nisu potpune zato što ljudi koji već imaju srčano oboljenje nisu uzeti u obzir. Medjutim, istraživači kažu da bi to bilo nemoguće.
„Većina ljudi kojima je ustanovljeno srčano oboljenje dobila je dijagnozu u trenutku kada su imali svoj prvi srčani napad“, ističe Benovic.
Studiju je objavio Institut za medicinu, savetodavno telo američke vlade. Kao i za studiju radjenu u Pueblu u Koloradu, 400 ljudi doživelo je srčani napad pre nego što je zabrana stupila na snagu. Tokom 18 meseci posle zabrane, manje od 240 ljudi doživelo je srčani napad. U susednim oblastima, u kojima ne postoje zakoni protiv pušenja broj srčanih napada se nije izmenio.