Američki senatski Odbor za finansije, usvojio je predlog za sveobuhvatnu reformu zdravstvenog osiguranja, kojom se predviđa smanjenje troškova osiguranja i osiguranje većeg broja Amerikanaca. Posebnu pažnju reformi poklanjaju brojni lobisti, organizacije koje zastupaju osiguravajuća društva, bolnice i
farmaceutsku industriju, ali i organizacije koje zastupaju potrošače i radničke sindikate.
Pobeda predsednika Obame izražena u obliku predloga zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je usvojio senatski Odbor za finansije, vodi ga korak bliže reformi zdravstvenog osiguranja u Americi.
Najnoviji zakonski predlog obavezuje većinu Amerikanaca da kupe zdravstveno osiguranje, ili će biti kažnjeni.
Medjutim, takav predlog je i dalje suočen sa oštrim protivljenjem. U novom izveštaju jedne osiguravajuće organizacije, navodi se da bi takva promena povećala cenu premije porodičnog osiguranja za četiri hiljade dolara tokom naredne decenije.
Karen Injanji, predsednica organizacije Američki planovi zdravstvenog osiguranja, kaže da zakonski predlog odobren u senatskom odboru ne predviđa dovoljne kaznene mere da bi se Amerikanci primorali da kupe zdravstveno osiguranje.
"Ako nisu svi obuhvaćeni, ljudi će u određenim situacijama biti podstaknuti da kupe osiguranje samo kada im je potrebno", smatra Injanji i dodaje da je ista organizacija pre sedam meseci obećala da će podržati plan predsednika Obame.
"Rešeni smo da učestvujemo, doprinesemo i pomognemo da se zakon o reformi zdravstvenog osiguranja usvoji ove godine", kaže Karen.
Profesorka na Univerzitetu Džordžtaun, Džudi Feder, kaže da lobisti često menjaju gledišta tokom formulisanja zakonskih predloga u Kongresu.
"Zdravstvene interesne organizacije, poput osiguravajuće industrije, farmaceutske industrije, bolnica i lekara, imaju veliki ulog u svim promenama koje uvodimo u sistem zdravstvene zaštite, kao i u sadašnji sistem i uvek pomno prate da li će te promene biti u njihovom interesu ili ne", priča profesorka Feder.
Ona dodaje da su organizacije koje zastupaju specijalne interese imale kritičnu ulogu u sprečavanju reforme zdravstvene nege kad je predsednik Bil Klinton bio u Beloj kući. Početkom devedestih godina prošlog veka, jedna organizacija iz osiguravajućeg sektora, pokušala je da zaplaši Amerikance u pogledu reforme zdravstvene zaštite reklamama.
"Mnogo toga je vezano za agresivno suprotstavlanje tim interesima, kao i poslovnim interesima posebno malih firmi koje su uistinu napale taj plan", kaže Džudi Feder.
Više od deset godina kasnije, glasovi u znak podrške reformi su glasniji. Farmaceutska industrija kao i najveće udruženje lekara, stoje uz predsednika Obamu, čija je bitka nešto izjednačenija.
Politički stručnjaci kažu da su vršenje pritiska na zakondavce i zastrašivanje američkih gradjana, sredstva koja lobisti koriste da bi uticali na konačni ishod politike o kojoj se raspravlja u Kongresu.
Strah kao sredstvo medjutim u ovom slučaju koriste obe umešane strane.
"Plaše narod zato što je američka javnost veoma nesigurna u pogledu posledica velike reforme", kaže profesorka Feder.
Reformi zdravstvene zaštite predstoji još dug put. Predstavnički dom i Senat prvo moraju da usaglase svoje predloge.
Što se tiče učešća različitih organizacija u debati, ono bi moglo da zavisi od razvoja javnog mnjenja i od toga da li će zakonodavci da zaključe da im je bolje da glasaju za reformu ili protiv nje.