Profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za odbranu i
stručnjak za Balkan, Stiven Majer, osvrnuo se u razgovoru za “Glas
Amerike” na uprvo završenu posetu predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva
Beogradu, kao i na neuspele pregovore o budućnosti Bosne i Hercegovine.
Majer: “Poseta predsednika Medvedeva Beogradu simobličan je
znak širenja ruskog uticaja na Balkanu, koji ima dve glavne komponente
– ekonomsku i političku. Suprotno Jeljcinovom periodu, Rusija se danas
ponovo tretira sa uvažavanjem i kao jedna od vodećih svetskih sila.
Balkanske zemlje to uočavaju i pored veza i intreresa sa zapadom,
uviđaju da mogu da imaju korisne i profitabilne veze sa Rusijom -
trgovinske, političke, pa i vojne. Jedan od primera koji to ilustruje
je gasovod “Južni tok”, koji će prolaziti kroz balkanski region,
uključujući Srbiju, od čega će ta zemlja imati velike koristi.
Glas Amerike: Koliko je politička situacija na Balkanu bezbedna i stimulativna za strane investicije, pa i ruske?
Majer:
“U pogledu, recimo, Srbije sa izuzetkom Kosova, granice te zemlje su
zacrtane, uz izvestan stepen autonomije za Vojvodinu, pa možda i za
Sandžak u budućnosti. Dakle, nema izazova političkom sistemu te zemlje,
stabilnosti ili granicama, osim Kosova, dok je situacija u Bosni i
Hercegovini drugačija. Pregovori u Butmiru nisu rezultirali sporazumom
o budućnosti Bosne i njenoj unutrašnjoj strukturi. Zapad zagovara
ideju da Bosna ostane jedinstvena, uprkos drugačijim političkim
aspiracijama bosanskih Srba i Hrvata”.
Glas Amerike: Kako bi
Evropska unija i Sjeidnjene Države mogle da pri]u rešavanju tog
problema na sveobuhvatan i delotvoran način?
Majer: “Pristup
Evropske unije i Sjedinjenih Država je vrlo tradicionalan i sličan
ranijim merama preduzimanim poslednjih 15 godina. Mislim da su lideri u
Bosni niz godina posle Dejtonskog sporazuma bili skloni bespogovornom
prihvatanju predloga međunarodne zajednice, što se sada menja. Eto,
sada se i Dodik i Silajdžić opiru nekim potezima međunarodne zajednice.
Dakle, potreban je novi pristup. Pre svega, treba imati na umu da
Evropska unija i Sjedinjene Države imaju suprotna gledišta o pitanjima
kao što su državna svojina i uloga visokog predstavnika. Evropa, na
primer, stvarno želi da privede kraju pitanje međunarodnog
predstavnika, dok Sjedinjene Države insistiraju na produžetku njegovog
mandata do kraja 2010, a možda i dalje”.
Glas Amerike: Govorite o novom pristupu. Šta podrazumevate pod tim i kako bi se taj pristup mogao ostvariti?
Majer:
“Tu se treba vratiti na ono što mi postojano propovedamo, a to su
demokratski principi. Naime, ako dozvolite narodima u Bosni da održe
slobodne referendume o svojoj budućnosti, onda bi ste najverovatnije
imali dve opcije - ili bi ta zemlja opstala onakva kakva jeste ili bi
se dezintegrisala, kao što je bio slučaj sa Crnom Gorom u odnosu na
zajedničku državu sa Srbijom, a kasnije, i sa Kosovom. Dakle, realnost
je, po mom mišljenju, da bi lideri etničkih grupa trebalo da organizuju
referendume, a zatim sami međusobno pregovaraju o strukturi svoje
države bez uplitanja međunarodne zajednice”.