Ministri inostranih poslova članica Evropske unije, Češke republike,
Mađarske, Poljske i Slovačke, koje sačinjavaju Višegradsku grupu,
dogovorile su se da podrže prijem zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku
Uniju i NATO savez u narednih nekoliko godina.
Mađarski šef
diplomatije, Peter Balaš je saopštio da je postignuta saglasnost o
pružanju podrške Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu,
Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji na njihovom putu ka integraciji u
Evropu.
„Šaljemo poruke Evropskoj uniji u vezi sa
liberalizacijom viznog režima za neke zemlje Zapadnog Balkana, za
uključivanje tog regiona u trans-evropsku saobraćajnu mrežu puteva,
pruga, energetskih i vodenih puteva, i uključivanja dodatnog broja
zemalja u Akcioni program za članstvo u NATO savezu,“ rekao je Balaš.
Prijem
Hrvatske u EU očekuje se do 2011. Taj će korak, kažu Balaš i drugi
ministri, podstaći dalji proces integracije i ohrabriti zemlje
kandidate da sprovedu potrebne reforme.
Na jučerašnjem
sastanku u Budimpešti, Španija i Belgija, koje će predsedavati
rotirajućim predsedništvom Unije tokom 2010., takođe su podržale
integraciju zemalja Zapadnog Balkana.
Ministri inostranih
poslova Češke, Mađarske, Slovačke i Poljske založili su se za bliže
veze sa Srbijom, ističući znatno poboljšanju saradnju Beograda sa
Haškim tribunalom, što je jedan od ključnih uslova za članstvo u
Evropskoj uniji.
Oni su takođe rekli da će planirano ukidanje
viza za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore od januara 2010.
predstavljati značajan pomak ka bližim vezama sa evropskim blokomu.
U
izjavi za Glas Amerike, srpski ministar inostranih poslova Vuk Jeremić
rekao je da njegova zemlja već dugo čeka na novi vizni režim.
„Mi
smo zaista koncentrisani na taj datum 2010. -- kada ćemo, nadamo se,
moći da putujemo bez viza u zemlje Evropske unije. To je godina u kojoj
bi, po našem mišljenju, sve zemlje trebalo da predaju zahtev za prijem
u članstvo,“ rekao je Jeremić.
Međutim, etničke napetosti i
dalje vladaju u regionu, što po oceni diplomatskih krugova blokira punu
evroatlantsku integraciju Zapadnog Balkana, posebno Bosne i
Hercegovine.
Američki i evropski zvaničnici ove nedelje odlaze
u Bosnu i Hercegovinu u pokušaju da prevaziđu politički zastoj u toj
zemlji koji blokira prijem BiH u NATO i Evropsku uniju.
U
petak, švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt i zamenik
američkog državnog sekretara Džim Stajnberg obaviće zvanične susrete u
Sarajevu u cilju podsticanja političkog dijaloga.
U izjavi za
Glas Amerike, ministar inostranih poslova BiH, Sven Alkalaj, izrazio je
nadu da će američki i evropski predstavnici pružiti savete za izmenu
ustava i popravljanje načina upravljanja zemljom.
„Očekujemo
zajednički američko-evropski predlog koji bi doveo do preokreta u Bosni
i Hercegovini, jer su sadašnja zbivanja rezultat manjkavog ustava, sa
mnogim blokadama koje ometaju proces donošenja odluka. Verujem da ustav
BiH treba menjati i unaprediti, ali moramo da budemo realni. Ne možemo
da očekujemo revoluciju,“ rekao je šef bosanske diplomatije.
To
je ujedno glavni razlog zbog kojeg je nekoliko zemalja na sastanku u
Budimpešti insistiralo da hiljade pripadnika NATOa i evropskih snaga
bezbednosti još neko vreme ostanu na nestabilnom Balkanu.