Više od devet hiljada britanskih vojnika i dodatnih deset hiljada Amerikanaca, prebačeno je u avganistansku pokrajinu Helmand, da iskoreni Talibane i uspostavi bezbednost uoči nacionalnih izbora 20. ovog meseca. Borba protiv pobunjenika je teška, što pokazuje i porast broja žrtava, ali se ispostavlja da nije lakši ni rat protiv i dalje rasprostranjenog gajenja maka i proizvodnje opijuma.
Pokrajina Helmand na jugu Avganistana – centralna je tačka teških borbi britanskih i američkih snaga sa pobunjenicima. Helmand je uporište Talibana. I područje na kojem se gaji sirovina za više od polovine avganistanskog opijuma. U Avganistanu se proizvodi više od 90 odsto svetskog opijuma, koji se onda krijumčari preko granice i na kraju prodaje kao – heroin.
Dosadašnja borba protiv narkotika je bila usredsređena na uništavanje zasada maka. Međutim, Pol Barton, politički direktor ICOS-a – Međunarodnog saveta za bezbednost i razvoj, kaže da se time jedino zemljoradnici lišavaju sredstava za život i prisiljavaju da se pridruže pobunjenicima - da bi mogli da izdržavaju porodicu.
„Ratosiljaćete se nekih desetak hektara maka. Novih deset hektara će se pojaviti negde drugde, a u međuvremenu ste usput stvorili 50 do stotinu pobunjeničkih regruta.“
Ujedinjene nacije procenjuju da pobunjenici zarade od opijuma do 400 miliona dolara, čime finansiraju borbu. Kristofer Lengton, koji je služio u britanskoj armiji 32 godine, sada je analitičar u Međunarodnom institutu za strateške studije. On kaže da opijum komplikuje britansku misiju u Avganistanu.
„Opijum donosi novac za pobunu, kao i za korumpirane državne službenike i naravno, za ostale u Avganistanu. Na posletku, od njega potiče heroin na britanskim ulicama. Ljudi uvek imaju to na umu. Pitanje je šta tu može da se uradi.“
Opijum se lako krijumčari preko porozne avganistanske granice. Ovaj kamion je upravo ušao u Iran. Sjedinjene Države i njihovi saveznici podstiču avganistanske zemljoradnike da gaje druge biljke, kao što su pšenica, nar ili orasi, ali i dalje ne uspevaju da prekinu rasprostranjeno gajenje maka. Nova američka politika treba da se usredsredi na sprečavanje iznošenja opijuma iz Avganistana – s ciljem da se ne kažnjava prosečni zemljoradnik, nego da se prekinu rute za snabdevanje i opijum, na kraju, izgubi svoju vrednost. Pol Barton traži da Amerika i Britanija podrže kampanju njegove organizacije pod naslovom „Mak za medicinu“. Ona predviđa pretvaranje dela avganistanskog opijuma u morfijum - za medicinsku upotrebu širom sveta.
„Imamo ogroman rod ove biljke u Avganistanu. Što ne bismo pokušali da ga koristimo za napaćene bolesnike od raka u svetu.“
Kampanja „Mak za medicinu“ bi omogućila zemljoradnicima koji gaje mak da i dalje izdržavaju svoje porodice. Kristofer Lengton kaže da ta teorija jeste dobra, ali da je pogrešan trenutak za pravljenje fabrike morfijuma u Avganistanu.
„Smatram da će u budućnosti kada se uspostavi stabilnost i vlast ojača, za to biti mnogo bolja prilika. Ipak, da kažem, ideja je veoma dobra i ne treba odustajati od toga.“
Dok se borba uoči predstojećih izbora u Avganistanu rasplamsava, sam rat i porast broja žrtava podstiču raspravu u Londonu. A što se tiče rata protiv opijuma, opozicioni poslanik, Adam Holovej, iz Konzervativne stranke, kaže da je taj rat deo šire borbe za srce i dušu Avganistanaca.
„Ako hoćemo da pridobijemo narod, moramo da mu damo alternativu. Potpuno je ludo pomisliti da ćemo – ako gajite mak – da vam uništimo polja. To je sasvim suludo i nije način za pridobijanje srca i duše.“
Holovej smatra da strategija u Avganistanu treba da se preusmeri sa ratnog polja na običnog Avganistanca. On zaključuje da će proteći mnogo vremena pre nego što se uguši pobuna i smanji proizvodnja opijuma.