Čuvena klinika Mejo, u Ročesteru, u američkoj državi Minesoti, nedavno
je objavila da su njeni istraživači došli do značajnog otkrića u
oblasti regenerativne medicine. Ta grana medicinskih nauka bavi se
mogućnošću obnavljanja oštećenog ili uništenog tkiva u ljudskom
organizmu. Viši istraživač u pomenutom timu je profesor medicine i
farmakologije, doktor Andre Terzić.
Doktor Andre Terzić radi na klinici Mejo već
dvadeset godina. Medicinu je studirao u Beogradu i Parizu, a
postdiplomske studije je završio u Americi. Prodor o kome su on i
ostali članovi tima nedavno izvestili tiče se primene matičnih ćelija
za obnavljanje tkiva, specifično srčanog tkiva, oštećenog prilikom
srčanog udara.
Terzić: Mnoga naša tela imaju teškoće
obnavljanja. Koža, na primer, se lako obnavlja. Mi se posečemo, a koža
se sama izleči. Ali drugi organi, kao što su mozak ili srce, ako ih
zahvati neko oboljenje imaju teškoću da se sopstvenim snagama obnove.
Zato je veoma teško lečiti oboljenja koja zahvataju te organe. Otkrićem
matičnih ćelija javila se mogućnost da se one iskoriste za nove
terapije i da se obnovi deo srca koji je, recimo, oštećen posle srčanog
udara ili deo mozga posle moždanog udara, itd.
Glas Amerike: Šta se zapravo ošteti u srcu prilikom srčanog udara?
Terzić:
U srcu se često događa da dotok krvi nije dovoljan da ishrani srce.
Tako da kiseonik i druge supstance koje su važne da bi, pogotovu srčani
mišić, mogao da radi snažno… ako taj dotok krvi ne postoji onda
jednostavno srčani mišić izumire i polako se zamenjuje ožiljkom,
odnosno mišić se zamenjuje vezivnim tkivom. Taj deo srca onda ne može
više da pumpa i srce oslabi. Današnji lekovi i terapije omogućavaju nam
da lečimo simptome oboljenja ali nam ne omogućavaju da zamenimo taj
ožiljak koji se napravio. Drugim rečima, nemamo oružja da ponovo
stvorimo novi srčani mišić. Postoji interesovanje da se nađu terapije
koje bi mogle da regenerišu ili obnove srčani mišić i da zamene taj
ožiljak.
Glas Amerike: Vi ste u svom istraživanju pošli od
pretpostavke da bi matične ćelije koje bi se ubrizgale ili na neki
drugi način primenile na tom mestu mogle da nadoknade izgubljeno ili
oštećeno tkivo?
Terzić: Potpuno ste u pravu, to je glavna
teorija, pa smo par godina radili na različitim tipovima matičnih
ćelija. Neke matične ćelije mogu da se dobiju recimo iz koštane srži i
sa tim ćelijama smo već uspeli - ne samo eksperimentalno već se one
postepeno primenjuju i u kliničkim istraživanjima kod pacijenata. To je
takozvana početna faza korišćenja matičnih ćelija. Znači ćelije koje
već imamo u nekim delovima našeg tela se izoluju iz tih delova i
primenjuju u terapiji.
Ovo najnovije otkriće koje smo objavili
ove nedelje je otkriće u kome, umesto da uzmemo matičnu ćeliju kao
početnu ćeliju za terapiju, uzimamo neku običnu ćeliju iz našeg tela -
recimo ćeliju koja je na koži ili čak ćelije vezivnog tkiva koje
stvaraju ožiljak na srcu. Mi smo našli način da reprogramiramo te
ćelije i da od takvih, običnih ćelija napravimo matične ćelije. To je
nov način da se prave matične ćelije. Kada napravimo te matične ćelije
od običnih ćelija, imamo nov izvor terapije za srčana oboljenja.
Glas Amerike: Da li možete u nekoliko reči da nam objasnite kako je moguće reprogramirati neku ćeliju?
Terzić:
Iskreno da vam kažem, pre par godina nismo ni sanjali da je to moguće.
Nas je sve ovo iznenadilo, jer to je kao vratiti kazaljke vremenski
unazad za neku ćeliju koja je u našem telu već na desetine godina.
Zanimljivo je da postoji mogućnost genetskog programiranja, gde se u
stvari taj kod koji govori o stanju jedne ćelije može na neki način
resetovati. Na taj način se ostarela ćelija u stvari podmladi. To je
otkriće godine u mnogim delovima sveta. Koncept reprogramiranja je
iznenadio i ohrabrio medicinsku i biološku profesiju, jer je omogućio
jedan nov put ka dobijanju novih ćelija.
Glas Amerike: Da se
vratimo na vaše istraživanje - šta ste vi konkretno uspeli da uradite i
šta vas ohrabruje da radite to i dalje?
Terzić: Ovo je prva
etapa koju smo uradili sa reprogramiranjem. Znači, uspeli smo da uzmemo
ćelije takozvanog fibroblasta ili vezivnog tkiva i ubrizgamo u njih
četiri takozvana pluripotentna gena, koji su vratili ćeliju vremenski
unazad. Ta ćelija je onda od ćelije vezivnog tkiva postala takozvana
indukovana matična ćelija. Sa tom matičnom ćelijom uspeli smo da u
eksperimentalnim životinjama izlečimo srčani napad. Životinje koje su
primile te indukovane matične ćelije uspele su da prežive i imaju mnogo
snažniju srčanu funkciju nego životinje koje nisu dobile te matične
ćelije.
Glas Amerike: Kada očekujete da ćete moći da počnete sa eksperimentima na ljudima?
Terzić:
To je isto važno pitanje. Ova najnovija generacija matičnih ćelija je
još uvek eksperimentalna, ali mi je drago da objavim da su ranije
tehnologije, koje smo razvijali poslednjih par godina, već u kliničkim
ispitivanjima i posebno mi je drago da će se centri u Srbiji
priključiti tom međunarodnom naporu. Već ove jeseni očekujemo da se u
to uključe centri, pogotovu Klinički centar u Beogradu, sa profesorom
Ostojićem koji će voditi taj projekat za celu Srbiju, i da ćemo uspeti
i doprineti medicinskim stremljenjima i u Beogradu.
Glas
Amerike: Da li možete da nam date prognozu, za koje vreme će matične
ćelije zaista početi da se primenjuju redovno i kada će ljudi moći da
računaju na to da imaju dobru šansu da budu izlečeni posle teških
srčanih udara?
Terzić: To je veoma važno pitanje. U nekim
oblastima matične ćelije su već uključene u svakodnevne terapije -
pogotovu u hematologiji, znači oboljenjima krvi. Neki tumori, kanceri
leukemije, već se veoma uspešno leče matičnim ćelijama. Tu već postoji
ogromno iskustvo i na tom iskustvu želimo da uključimo i druge delove
tela i da omogućimo regeneraciju. Verovatno će sledećih pet do deset
godina biti posebno važne, kako se te tehnologije sve više usavršavaju.
Naročito je važno naći određenog pacijenta za određenu ćeliju, znači
napraviti "meč" ili najbolju kombinaciju, najbolju ćeliju za pacijenta
za određeno oboljenje. Drugim rečima, omogućiti personalizaciju,
individualizaciju lečenja za svakog pacijenta.
Glas Amerike:
Ovde, u Sjedinjenim Državama, još uvek se raspravlja o kontroverzi oko
matičnih ćelija dobijenih iz ljudskih embriona. Da li najnovija
istraživanja prevazilaze taj problem?
Terzić: Potpuno ste u
pravu. O toj etičkoj polemici se mnogo govori već najmanje desetak
godina u Sjedinjenim Američkim Državama i u celom svetu. Ova najnovija
tehnologija indukovanih, pluripotentnih ćelija, u stvari zaobilazi taj
problem jer više neće biti potrebe da se ide ka embrionskom tkivu. Bilo
koja obična ćelija našeg tela moći će da se reprogramira u matičnu
ćeliju.
Glas Amerike: Drugim rečima, predstoje nam još mnoga velika otkrića i to u skoroj budućnosti?
Terzić: Nadamo se.