Kvalifikovani strani radnici koji žele da se zaposle u Sjedinjenim Državama mogli bi da se nađu na muci zbog novih vladinih restrikcija na zapošljavanje radne snage iz inostranstva. Restrikcije su deo vladinog paketa za spasavanje ugroženih investiicionih banaka.
Mnogi strani studenti, upisani na poslovne fakultete širom SAD, mnogo su investirali u svoje američko obrazovanje, u nadi da će se sredstva uložena za plaćanje školarine jednog dana vratiti unosnom ponudom za posao u nekoj američkoj firmi. Turkinja Nazli Oguzimsaroglu je jedna od njih. Ona je nedavno diplomirala na prestižnom biznis koledžu i prihvatila ponudu za posao u investicionom gigantu „Meril Linč“.
„Jedna od stvari koja me je privukla 'Meril Linču' je definitivno njihov sjajni program obuke. Čak i male banke nastoje da angažuju ljude, koji već imaju iskustvo na mestima poput ovog, jer su svesni koliko je to prestižna ustanova“, ističe Oguzimsaroglu.
Međutim, ta ponuda za posao nije trajala dugo. Poput drugih bankarskih giganata, „Meril Linč“ je, u jeku produbljenja američke finansijske krize, doživeo pad vrednosti svojih deonica. Preuzela ga je Bank of America, koja je potom pozajmila novac iz vladinog Programa za ublaženje bankarske krize. Time je Bank of America sebe podvrgla pravilima, koja ograničavaju izdavanje H1B viza – ključnog dokumenta za zapošljavanje radne snage iz inostranstva.
Vivek Vadva je saradnik programa Labor and Worklife na Pravnom fakultetu Univerziteta Harvard. On kaže da su te vladine restrikcije ne samo ksenofobične, već dovode do takozvanog „odliva mozgova“, upravo u trenutku kada su američkoj ekonomiji potrebni talenat i inovacija.
„Problem sa ovim zakonom je naša poruka svetu: Kad zagusti mi zatvaramo svoja vrata. Najbolji i najbistriji traže prilike na drugim mestima. Oni će radije otići u Australiju, gde mogu da rade nekoliko godina i otplate svoje studentske kredite, ili pak osnovati tehničke firme u Kanadi. To je veliki gubitak za Sjedinjene Države“, kaže Vadva.
Vadvino istraživanje ukazuje da su oko jedne četvrtine američkih tehnoloških kompanija osnovali imigranti. On tvrdi da to ide u prilog teoriji da strani radnici često kreiraju radna mesta za Amerikance, a ne da ih oduzimaju od njih. Što se tiče Nazli Oguzimsaroglu, ona je zahvaljujući gubitku ponude za posao - naučila vrednu lekciju.
„Nikada ne možete biti sigurni da će sve biti u redu. Jednostavo, morate preduzeti sve neophodne mere predostrožnosti da ne bi ostali bez ičega“.
Za nju lično, to znači upisivanje još jednog semestra i nastavak potrage za poslom.