U nekim poslovnim zgradama zaposleni se osećaju bolesno. U njima je ili previše vruće ili previše hladno, ili su jednostavno depresivne. Posebnu glavobolju predstavljaju za ekologe. Na te zgrade otpada 40 odsto energije koja se troši u svetu i često su veliki zagađivači. Ali, u budućnosti sve će se to promeniti.
Na krovu Arhitektonskog fakulteta Univerziteta Karnegi Melon, u Pitsburgu, nalazi se eksperimentalna „inteligentna kancelarija“. Vođa projekta je profesor arhitekture, Stiven Li.
„Ona se neprestano menja, jer eksperimentišemo sa raznim tehnologijama. Istovremeno se koristi, jer mi radimo u njoj. Prema tome, kada napravimo neku grešku, kada previše pustimo grejanje ili hlađenje, ili kada je svetlo prejako, imamo direktnu motivaciju da rešimo taj problem,“ kaže profesor Li.
U prostorijama je nekoliko postdiplomaca i profesora ali, kako profesor Li ističe, iako je kasno popodne, osvetljenje nije uključeno.
„Zato što smo pažljivo projektovali objekat da prima dnevno svetlo. Takođe, prozori mogu da se otvaraju radi ventilacije, a lični prostor može da se kontroliše bez dodatne potrošnje energije,“ kaže on.
Inteligentna kancelarija ima prozore koji ne zasenjuju, topla voda se zagreva reciklažom otpada, a nameštaj i zidovi su modularni i mogu lako da se pomeraju. Profesor Li to upoređuje sa klasičnim poslovnim zgradama u kojima je prostor veoma nefleksibilan.
„Ako želite da promenite konfiguraciju morate da pozovete majstore - građevinare, električare, molere, možda i vodoinstalatere. Naši zidovi ne nose u sebi nikakve instalacije tako da možemo da ih menjamo preko noći. Nema prašine, nema otpadaka – samo premestimo pregrade, a kvalitet okoline ostaje isti,“ kaže Li.
Ova kancelarija je istovremeno i laboratorija. Jedan od studenata testira biogorivo za agregat u suterenu, dok drugi pokušava da reši problem kako sa jednim termostatom kontrolisati temperaturu u čitavom nizu kancelarija.
Finansijska firma PNC sprovela je neke od tih novih ideja u delo za svojih 58 hiljada službenika u Americi i četiri evropske zemlje. Geri Soulson je odgovoran za sve zgrade koje ta kompanija ima ili iznajmljuje od drugih. On kaže da te nove ideje najpre isprobava u svojoj kancelariji. Na primer, tihi šum u njoj, sličan šumu vode kada teče kroz cevi, u stvari je prototip sistema za smanjenje ometajućih šumova.
„Ne želimo da svoje službenike stavljamo u situacije koje nismo sami isprobali,“ kaže Soulson.
Taj uređaj ugrađen je i u jednu poslovnu zgradu kompanije PNC, u Pitsburgu. Službenici u njoj rade u velikom, otvorenom prostoru, okupani dnevnim svetlom koje dopire kroz ogromne prozore i iz centralnog atrijuma, visokog pet spratova. Niko, čak i menadžer Lio Bek, nema svoju posebni kancelariju. On kaže da se te pogodnosti svesno odrekao kada je došao da radi ovde.
„Volim samu ovu zgradu. Volim ovaj otvoreni prostor. Volim to što imam lak pristup svim ljudima, uključujući druge šefove i sva odeljenja su mi pod rukom. Mislim da mi to pomaže da budem efikasniji, da brze komuniciram sa drugima i brže rešavam stvari,“ kaže Bek.
Odluka kompanije PNC o modernizaciji kancelarijskog prostora nije izolovana. Profesor arhitekture Stiven Li veruje da sadašnja klima političkih promena i teškoće u privredi podstiču nov entuzijazam za pretvaranje klasičnih radnih prostora u inteligentne kancelarije.