Integracija zapadnobalkanskih država u Evropsku uniju znatno je usporena, zbog problema u samoj Uniji, ali i otvorenih pitanja s kojima se region suočava, ocijenili su učesnici konferencije u međunarodnom Centru Vudro Vilson u Vašingtonu, na kojoj se raspravljalo o inovativnim strategijama za evropsku integraciju Zapadnog Balkana. S obzirom na to da je cilj svih zemalja u regionu da postanu članice Evropske unije, analitičari ocenjuju da je to istorijska prilika za ujedinjenje balkanskog, ali i evropskog prostora.
Tri glavna problema u pogledu proširenja Evropske Unije na Zapadni Balkan su institucionalne prepreke u samoj Uniji, globalna finansijska kriza i bilateralni sporovi između zemalja u regionu, smatra Oton Anastasakis sa Univerziteta u Oksfordu.
“U Evropskoj Uniji postoji rasprostranjeno osjećanje ambivalentnosti, koje dozvoljava ovim bilateralnim sporovima da zaustave proces širenja.”
Uz podsjećanje da balkanske zemlje napreduju prema Uniji različitom brzinom, Anastasakis ističe da još nije poznato da li će Brisel zastupati pojedinačni ili regionalni pristup u pridruživanju regionalnih država.
“Različite brzine omogućavaju Evropskoj uniji da odugovlači napredovanje zemalja Zapadnog Balkana. Baveći se svakom zemljom pojedinačno i izbjegavajući prijem država regiona u paketu, kao što je to bio slučaj sa zemljama centralne i istočne Evrope, Evropska unija pokazuje još veće protivljenje.”
Značajan dio odnosa Brisela i Balkana karakteriše politika uslovljavanja, koja je po svemu sudeći dostigla svoj limit, smatra Gordon Bardos sa njujorškog Univerziteta Kolumbija. Bardos naglašava da postoji mogućnost da države u regionu, zbog niza strukturalnih i istorijskih razloga, nisu u mogućnosti da ispune neophodne zahtjeve za pridruživanje Uniji.
“Ako je politika uslovljavanja Evropske unije dostigla svoj limit u pogledu efikasnosti, a zemlje zapadnog Balkana nisu u mogućnosti da ispune zahtjeve za članstvo, pred Briselom se onda nalazi izbor. Ili da razmotri razloge za i protiv ostavljanja Zapadnog Balkana van Unije ili da nađe novi, modifikovani mehanizam pristupanja, koji bi balkanskim državama omogućio da postanu članice u doglednoj budućnosti.”
Odgovornost za usporavanje procesa integracija snose i Evropska unija i same zapadnobalkanske države, koje nisu ispunile određene uslove, smatra profesorka na Univerzitetu u Peruđi, Milica Uvalić. Ona primjećuje i da su uslovi za Balkan strožiji i brojniji nego što su bili za centralnu i istočnu Evropu, te da je proces pridruživanja duži i komplikovaniji.
“Nema sumnje da će političko uslovljavanje i dalje biti glavni instrument za postizanje željenih ciljeva, ali bi veća fleksibilnost u pogledu primjene određenih kriterijuma bila dobrodošla. Jedan od načina da se regionu da veći podsticaj je i uvođenje bezviznog režima. Bilo bi mudro unapredijeti sve potencijalne kandidate u kandidate, kako bi mogli da koriste sve kompononte instrumenta pretpristupne pomoći.”
Milica Uvalić međutim smatra da su uprkos problemima u napredovanju regiona prema Uniji, određeni procesi, poput tranzicije i ekonomske integracije, nepovratni.