Ove nedelje navršilo se prvih sto dana mandata predsednika Baraka Obame. Tim povodom, vašingtonski dopisnik londonskog “Tajmsa”, Tim Rid, govori za "Glas Amerikre" kakve promene u američkoj spoljnoj i ekonomskoj politici očekuje Evropa u narednih sto dana američke administracije.
Rid: "Predsednik Obama je tokom prvih 100 dana svog mandata postavio temelje svoje spoljne politike, jasno stavljajući do znanja da mu je glavni prioritet rat u Avganistanu, što je i potvrdio odlukom o slanju jos 17 hiljada američkih vojnika u tu zemlju. Drugi prioritet je da se Iran spreči da proizvede nuklearno oružje, kao i pronalaženje rešenja za kontroverzni severnokorejski nuklearni program. Narednih 100 dana će se videti da li će I kakve rezultate proizvesti Obamina politika. U medjuvremenu, snage Talibana nadiru prema Islamabadu u Pakistanu i dobijaju na uticaju u Avganistanu, dok je u pogledu Irana teško predvideti bilo šta pre junskih predsedničkih izbora u toj zemlji. Drugim rečima, stepen uspeha Obamine spoljne politike biće meren daljim razvojem situacije, prvenstveno u Avganistanu, Iranu i Severnoj Koreji".
Glas Amerike: U kom će se pravcu razvijati dalji odnosi izmedju SAD i Evropske unije, uključujući Rusiju?
Rid: "Ako bismo morali da je ocenimo, onda bi Obamina poseta Evropi dobila najveću moguću ocenu u pogledu stila, ali slabu po suštinskom dostignuću, odnosno po tome šta je dobio zauzvrat. Evropljani nisu obećali dodatan broj vojnika za Avganistan, niti značajniju vojnu ili finansijsku pomoć, a nije mu pružen ni veći stepen saradnje u pogledu ekonomskog podsticajnog paketa za oživljavanje globalnih ekonomskih aktivnosti, zbog oprečnih gledišta o načinu rešavanja tog problema. Dakle, u pogledu dva ključna pitanja—Avganistana i globalne ekonomske krize, on se vratio praznih ruku. S druge strane, Rusija je presudno važna i centralna zemlja u Obaminoj spoljnoj politici. Jedan od najuspešnijih aspekata njegove posete Evropi je bio sastanak sa ruskim predsednikom Medvedevim, s kojim je postignuta saglasnost u vezi sa Sporazumom o smanjenju naoružanja. Rusi su, na primer, spremni da smanje broj nuklearnih oruđa na 1000 do 1500 komada, što je ogroman uspeh ako to uporedite sa po 30.000 bojevih glava na obe strane, tokom hladnog rata".
Glas Amerike: U govoru održanom u Turskoj, predsednik Obama je uputio snažnu poruku muslimanskom svetu da je Amerika otvoreno društvo koje želi bolje odnose sa islamskim svetom.
Rid: "Mulsimanski svet nije homogen i to ide u prilog SAD. Da krenemo sa Iranom. Iranci ne žele da budu crna ovca na svetskoj političkoj sceni, ali se istovremeno ponose svojim nuklearnim programom. Međutim, mnogi smatraju da je osnovni razlog zategnutih odnosa zapada sa muslimanskim svetom izraelsko-palestinski konflikt. Rešenje tog konflikta predstavljalo bi zaokret u odnosu sa islamskim svetom. Palestinci žele daleko konstruktivnije odnose sa SAD, ali su sumnjičavi zbog čvrste privrženosti predsednika Obame Izraelu. Sami Palestinci su podeljeni na one koji imaju uticaj u pojasu Gaze i one na Zapadnoj obali, dok sa druge strane imate novu čvrstorukašku administraciju u Izraelu. Stoga se tu za sada ne očekuje značajniji progres".