Na nedavnim raspravama o Zapadnom Balkanu u Vašingtonu Bosna i
Hercegovina je izdvojena kao zemlja sa najvećim potencijalom da izazove
nestabilnost u regionu. Tim povodom smo o aktuelnoj situaciji u Bosni
porazgovarali sa analitičarem Medjunarodne krizne grupe Markom
Prelecom, koji na početku kaže da se ne slaže sa tom ocenom, jer smatra
da je uglavnom iznose stručnjaci koji nisu stacionirani u Bosni i
Hercegovini, već situaciju posmatraju spolja.
"Ja sam već
četiri godine u BiH, Sarajevu, Banja Luci i drugim mestima, i mogu reći
da se uopšte ne oseća nekakva ratna, predratna atmosfera… Oseća se
sigurno politička napetost, ali je to napetost oko činjenice da se
politički lideri i njihovi glasači ne slažu oko nekih bitnih pitanja o
budućnosti zemlje, ali to rešavaju na miran način. Možda ne toliko brzo
kao što bi neki želeli, ali postoji nekakav napredak."
Bivši
visoki predstavnk Medjunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun nedavno je
upozorio da postoji opasnost da se Bosna pretvori u novi Kipar, odnosno
postane nefunkcionalna i podeljena država.
"To je zapravo glavno
upozorenje onima u Republici Srpskoj koji još razmišljaju o mogućem
otcepljenju i referendumu, jer upravo je nesretno kiparsko rešenje
najverovatniji ishod takve politike, naime da nakon referenduma ne bi
usledilo brzo priznavanje RS nego godine pregovaranja i na kraju bi RS
pregovarala o ponovnom primanju u BIH koja bi možda tada već bila
članica EU, dakle to je prilično opasna priča...", smatra Prelec.
On dalje kaže da je u politici Republike Srpske problematičan pokušaj da drži sve opcije otvorenim.
"Verujem
da lideri RS barem delimično dobronamerno pregovaraju sa svojim
partnerima u Sarajevu oko strukture države i bitnih političkih pitanja
ali istovremeno žele da čuvaju kao rezervnu varijantu mogućnost nekog
drugog ishoda, dakle mogućeg raspada zemlje. Dok god ozbiljno računaju
na to biće teško naći zajednički jezik, jer će svaki kompromis biti
bolan, bolniji od ove druge varijante. Isto se vidja u Sarajevu, lideri
RS nisu jedini u pitanju, postoji isto rezervna varijanta bošnjačkih
lidera, dakle nekakva mnogo snažnija država nego što je sada, država u
kojoj RS ne bi imala mesto koje danas ima, to isto nije tako realno."
Marko Prelec ističe da je BiH načinila prve važne korake ka
prijemu u EU potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i
ispunjavanjem većine uslova na mapi za liberalizaciju viznog režima.
"Ali
da budemo realni ima tu još puno posla, više godina dok ne postane
članica EU, i moraće da reši fundamentalno unutrašnje pitanje, svi
moraju da budu na miru sa ustavnim uredjenjem BIH pre nego što se može
bitno napredovati...", kaže analitičar Medjunarodne krizne grupe.
Prelec ističe da se 4. aneks Dejtonskog
sporazuma može poboljšati i da postoji politička volja da se razmotri
ta mogućnost ali da sam sporazum nema alternativu.
"Činjenica
da imate tri naroda i dva entiteta je još na delu, i nije moguće to
promeniti, niko spolja to ne može promeniti, dakle to su granice unutar
kojih se mora pronaći rešenje. I rešenje će biti u modernizaciji
Dejtonskog sporazuma, malo po malo, ali neće biti u nekoj suštinskoj
promeni", zaključuje analitičar MKK.