Francuska je, tokom proteklih nedelja, pogodjena nizom otmica šefova, jer radnici nastoje da se otmicama svojih šefova iskale gnev povodom ekonomske krize. Novinarka Glasa Amerike Lisa Brajant izveštava da je iznenadjujuće da mnogi Francuzi izgleda podržavaju taj način protesta.
Francuska je ponosna na svoj legat protesta, koji potiče iz doba revolucije, pre dva veka. Medjutim, danas, Francuzi iskazuju svoj gnev povodom ekonomske krize za koju okrivljuju poslovni establišment – otmicama šefova kompanija.
U proteklim nedeljama, razgnevljeni radnici u oko šest kompanija širom zemlje, koje su iskusile otpuštanja, pritvarali su svoje nadređene – ne u Bastilju, ali ni u hotele. Ovakve otmice obeležene su izvesnom merom pristojnosti. Jedan službenik umešan u otmicu šefa kaže da nije bilo tako loše i dodaje da su oni dobro jeli.
Pa ipak, otmice šefova je ove nedelje osudio francuski predsednik Nikola Sarkozi, zabrinut da bi recesija mogla da isprovocira „proleće masovnog negodovanja".
Francuski šefovi su takodje zabrinuti, kaže Žan Fransoa Rubo, šef sindikata poslodavaca CGPME.
Rubo je izjavio za francuski radio da razume strah radnika povodom ekonomske krize, ali je takodje ukazao da su otmice neprihvatljive.
U Francuskoj stopa nezaposlenosti je viša od 8 posto, što je najviši nivo u poslednje dve godine. Gotovo 170 hiljada ljudi je izgubilo posao samo u januaru i februaru. Predsednik Sarkozi je u petak objavio otvaranje novog fonda za prekvalifikaciju otpuštenih radnika.
Uz ovakav ekonomski pritisak, nije iznenadjenje da mnogi Francuzi podržavaju privremene otmice direktora.
Anketa agencije CSA otkriva da čak 45 posto Francuza veruje da su otmice prihvatljive. Druga anketa organizacije IFOP ukazuje da oko jedne trećine ispitanika podržava otmice šefova, dok 65 posto kaže da razume zašto se one dogadjaju. Samo sedam posto Francuza ih osudjuje.
Žerom Furket, zamenik direktora IFOP-a za anketne studije, objašnjava zašto:
Furket kaže da je važno posmatrati otmice šefova u kontekstu ekonomske krize – kompanije se zatvaraju dok nezaposlenost raste. U medjuvremenu, Francuzi su gnevni zbog izveštaja o bonusima koje primaju direktori i obimnih otpremnina za šefove koji napuštaju kompanije.
Jedan stanovnik Pariza, koji kaže da se zove Tomas, navodi da saoseća sa tim radnicima – ali da osudjuje otmice šefova.
Tomas kaže da svako nasilje vodi nasilnoj reakciji. On dodaje da je šteta da mnogi Francuzi nisu pročitali tekstove indijskog političkog lidera Mahatme Gandija, koji je podržavao ne-nasilnu akciju.
Medjutim, 22-godišnji Emanuel Miranda ima manje razumevanja:
Miranda kaže kako ne misli da je otmica šefova pravo rešenje problema. Biznisi nisu želeli da imaju ekonomsku krizu, kaže on.
Otmice šefova su najnoviji obrt dogadjaja za ponosnu francusku tradiciju protesta – uključujući ovogodišnje demonstracije širom zemlje, u dva navrata zbog ekonomske krize. Za sada te demonstracije su se izgleda isplatile. U većini slučajeva, umešane kompanije su pristale da obnove razgovore o radničkim platama ili o većim otpremninama za otpuštene.
Ovaj trend se izgleda širi.
Gnevni radnici automobilske kompanije Fijat, u Belgiji, zadržali su trojicu
menadžera u kancelariji u četvrtak kako bi sa njima vodili pregovore o
planiranom zatvaranju radnih mesta. Zadržani menadžeri su kasnije tokom dana pušteni
na slobodu.