Izbor načina prevoza – na primer automobil ili podzemna železnica – utiče na ispuštanje ugljenika, ali stručnjaci kažu da izbor hrane ima gotovo istovetan uticaj. U univerzitetskim naseljima se širi novi pokret – studentima se nudi lokalna hrana da bi se smanjio uticaj na globalno zagrevanje.
Ovo je studentski restoran na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, omiljeno mesto Kejsi Ro. Restoran poznat pod imenom „Farm tu fork“, služi isključivo hranu sa lokalnih farmi.
„Mislim da je hrana definitivno svežija“, ističe Kejsi.
Njena prijateljica Džuli Manro dodaje da imaju i važnije razloge za dolaženje u ovaj restoran.
„To je povezano sa promenom klime i manjom razdaljinom za transport hrane za koju je potrebno manje goriva. Transport je vrlo važan za smanjenje ispuštanja ugljenika.“
„Time takođe podržavamo manje lokalne i porodične farmere u ovom kraju“, naglašava Kejsi Ro.
Program „Farm to fork“ je nastao na kampusu u okviru programa promovisanja društvene svesti i odgovornosti, kaže Kris Mudi, izvršni direktor programa na Američkom univerzitetu.
„Mislim da ljudi hranu i kupovinu uzimaju zdravo za gotovo. Kad dođete u restoran, lepo je pomoći ljudima da malo više shvate i da postanu svesni važnosti poljoprivrede i lokalne ekonomije“
Ovo je samo jedan od sve većeg broja programa ishrane na univerzitetima u celoj zemlji. Kompanija „Bon apetit“ iz Palo Alta u Kaliforniji, snabdeva hranom oko 400 fakulteta i korporacija širom zemlje, kaže Ivon Metison, okružna menadžerka.
„Sve naše jedinice učestvuju u snabdevanju lokalnim proizvodima i ponudi hrane kafićima i univerzitetima koje opslužujemo.“
Prehrambeni elementi u tipičnom američkom obroku putuju u proseku 2400 kilometara, kaže Stiven Hop, profesor na Koledžu „Ejmori end Henri“ u Virdžiniji. Meri Soto je glavna kuvarica na Američkom univerzitetu. Ona najmanje 20 % prehrambenih proizvoda koje koristi, dobavlja od farmera i proizvođača udaljenih najviše 240 kilometara od kampusa.
„Najveći izazov je sezonska proizvodnja, naročito na ovom području, na Istočnoj obali, odnosno ono što je dostupno u određeno doba godine.“
Franc Korales, kuvar u „Grin grouv kafeu“ na Merilendskom univerzitetu, kaže da 70 - 80 % obroka koje priprema, sadrži lokalnu hranu i da studenti prema tome mogu da biraju.
„Putem programa i informacija koje stavljamo na školski vebsajt, oni znaju odakle svi ovi sastojci dolaze. I to uvažavaju.“
Kejsi Ro, direktorka studentske organizacije „Eko-sens“, na Američkom univerzitetu, kaže da ta organizacija želi da škola postane neutralna u pogledu ugljenika i uspostavi ravnotežu između trošenja i ispuštanja ugljenika. I takođe, da više kupuje od lokalnih farmera