Obimni paket mera za oporavak američke privrede, koji predlaže predsednik Barak Obama, podstakao je debate u zemlji o efikasnosti obimnih nastojanja vlada da ožive svoje posustale ekonomije. Sledi osvrt na paket mera nazvan „Nju dil“, koji je u vreme Velike depresije, 30-tih godina prošlog veka, sproveo tadašnji američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt.
U srži najvećeg paketa ekonomskih mera u američkoj istoriji, koga je predložio predsednik Obama, nalazi se uverenje da kada privatni sektor više ne deluje, država mora da se umeša. U vreme Velike depresije, 30-tih godina, slično uverenje navelo je predsednika Frenklina Ruzvelta da se založi za pokretanje masovnih javnih radova. Kada je Ruzvelt 1933. godine došao na vlast, gotovo svaki četvrti Amerikanac bio je nezaposlen. "Naš najveći i najvažniji zadatak je da vratimo ljude na posao“, rekao je tada Ruzvelt.
Pored toga, Ruzvelt je poveo borbu za osnivanje sistema socijalne zaštite. "Pokušali smo da uobličimo zakon koji će običnom građaninu i njegovoj porodici pružiti izvesnu meru zaštite od gubitka posla i siromaštva u poznim godinama“, pričao je Ruzvelt.
Iako su u to vreme smatrane kontroverznim, mnoge Ruzveltove ideje postale su stubovi američke ekonomije, uključujući državne nadoknade za nezaposlene i za penzionere. Ali i dan danas se vode debate o tome da li je "Nju dil" izvukao Sjedinjene Države iz recesije, da li je samo ublažio njen udarac ili je pogoršao stanje.
Republikanski senator iz Nevade, Džon Ensajn tvrdi da državni troškovi ne mogu da promene smer privredne kontrakcije. "Istorija je pokazala da je ta formula pogrešna. Videli smo to u Velikoj depresiji. Nemoguće je troškovima se izvući iz recesije ili depresije“, smatra on.
Iako su reforme u okviru "Nju dila" ublažile nezaposlenost, mnogi istoričari ekonomije tvrde da je zapravo Drugi svetski rat, koji je uskoro izbio, tokom naredne decenije obnovio američku privredu.
Ekonomista u vašingtonskom Kejto institutu, Den Mičel kaže da je "Nju dil" zapravo produžio i produbio depresiju, opteretivši naciju velikim državnim troškovima.
"Politika 'Nju dila' produžila je depresiju za sedam godina. Taj propali model ne bi trebalo da primenimo. Tridesete godine su primer za ono što ne treba uraditi, jer su sve državne intervencije, povećanja poreza i državnih troškova, sprečili ekonomiju da se oporavi. Političari su se isprečili privatnom sektoru na putu“.
Mičel tvrdi da je vlada nesposobna da sama stvara ekonomsko bogatstvo, jer svi njeni prihodi dolaze od oporezivanja ili od pozajmica od privatnog sektora.
Međutim, drugi izvlače drugačiji zaključak, da je greška "Nju dila" bila u tome što nije bio dovoljno veliki i odvažan da bi prevazišao teškoće tog vremena. Pristalice tog gledišta ističu da su državni troškovi tokom Drugog svetskog rata bili daleko veći od troškova u okviru "Nju dila", ali da su u roku od nekoliko meseci praktično ukinuli nezaposlenost. Istoričar sa Univerziteta Kolumbija, Alan Brinkli, napisao je mnoge radove o "Nju dilu" i poukama koje se mogu izvući iz tog plana.
"Povećanje državnih troškova u ekonomski teškim vremenima preporučivao je britanski ekonomista Džon Majanard Kejns, čije knjige su objavljivane u vreme Velike depresije. Dugi niz decenija, 'Nju dil' je predstavljao najveći američki eksperiment u primeni te teorije. Paket predsednika Obame za obnovu privrede nesumnjivo se oslanja na Kejnsove ideje. Ako taj plan bude usvojen, ekonomisti i filozofi budno će pratiti kakvi će biti njegovi rezultati".