Čarls Ingrao, balkanolog i profesor istorije na Univerzitetu Perdu, u Indijani, poznat je kao dobar poznavalac prilika na Balkanu. Profesora Ingraoa smo zamolili za razgovor o nedavnoj smeni načelnika Generalštaba Vojske Srbije, general-pukovnika Zdravka Ponoša. Ingrao smatra da je predsednik Boris Tadić doneo odluku o smeni generala Ponoša pre svega iz političkih razloga.
„Koliko znam Ponoš je bio veoma izolovan u vojsci, gde su se mnogi protivili njegovim nastojanjima da reformiše sektor bezbednosti. Što je još važnije ministar odbrane Šutanovac se takođe protivio takvim promenama. Kada je Ponoš, posle dužeg perioda neuspelih nastojanja da pokrene promene, izašao u javnost da govori o tome, predsednik Boris Tadić se našao u položaju da mora da bira između Ponoša i ministra odbrane. Očigledno da ga je put najmanjeg otpora naveo da ukloni Ponoša.“
Po mišljenju profesora Ingraoa, Tadićev potez ukazuje na slabu političku poziciju predsednika Srbije.
„Tadić je mnogo složenija ličnost nego što mnogi to shvataju. Da, on je s jedne strane lice promene, demokratizacije i napora Srbije da se reintegriše u Evropu, ali je on mnogo opreznija osoba nego što to liberali i Zapadni Evropljani žele. On svakako nije Zoran Đinđić. Svestan je toga da Demokratska stranka nije ujedinjena. On i dalje strepi od bivšeg premijera Vojislava Koštunice i demokrata-nacionalista, koji žele da mu preotmu izbornu bazu. Drugim rečima, u očima mnogih on nije odvažan političar i stoga ne preduzima dovoljno energične korake ka reformi i demokratizaciji zemlje.“
Međutim, naš sagovornik upozorava da političko okruženje Srbije objektivno ograničava manevarski prostor predsednika Srbije. Bez obzira ko bude nasledio generala Ponoša biće suočen sa istim otporom prema reformi sektora bezbednosti, tvrdi Ingrao.
„Nema nekog 'Obame' koji bi preuzeo funkciju novog načelnika Generalštaba i kome bi se svi klanjali. Jer nije problem u pojedincu, već u strukturama kao i u srpskoj javnosti, koja izgleda ne zahteva niti podržava temeljitu reformu vojske i službe bezbednosti, niti privođenje pravdi generala Mladića. Dakle, pitanje je da li Tadić uopšte može da vrši pritisak za brže reforme kada to većina u Srbiji ne podržava.“Ingrao ne smatra da će smenjivanje generala Ponoša, koji je uspostavio bliske veze sa mnogim zapadnim vojnim i političkim funkcionerima, naneti posebnu štetu odnosima Srbije sa Evropskom Unijom ili Sjedinjenim Državama.
„Evropljani i Amerikanci su se toliko puta dosada pokazali popustljivim prema Srbiji da ne bi bilo čudno da je Tadić procenio da će manju cenu platiti ako smeni Ponoša nego ako stane na njegovu stranu. Teško da će Zapad preduzimati neke mere protiv Srbije zbog toga, dok bi borba protiv generala i ministra odbrane mogla da dovede do raspada Tadićeve izuzetno krhke koalicije.“
Ukratko rečeno, kaže Ingrao, Srbiji predstoji još dug put do evropske integracije i pune demokratije.