Posle višemesečnog bombardovanja predizbornim vestima i kampanjskim oglasima, Amerikanci sada treba da izaberu čoveka za koga bi hteli da vodi Sjedinjene Države naredne četiri godine. Kako se donosi takva odluka?
Za sve koji su odani svojoj partiji, odlučivanje ko će da bude sledeći američki predsednik je jednostavno. Većina već neko vreme zna za koga će glasati na dan izbora. Politička analitičarka Doti Linč, sa Američkog univerziteta, kaže da nezavisni glasači mogu da potroše prilično vremena na izbor kandidata.
"Mnogima se dopadaju oba kandidata, tako da pokušavaju da utvrde koji će od njih zaista da uradi nešto u pogledu pitanja koja njih interesuju", kaže ona.
Ekonomija je prva na umu većine Amerikanaca. Ankete ukazuju da demokrata Barak Obama u tom pogledu ima prednost nad republikancem Džonom Mekejnom.
"Barak Obama je mudriji u pogledu takvih pitanja. Mekejn je borac i sve živo i dopadaju mi se stvari za koje se zalaže, ali s obzirom na situaciju, definitivno ću se opredeliti za Obamu", kaže Deni Vilijams.
Ipak, neke Amerikance brinu pitanja kao što je pravo žena na abortus ili mogućnost sklapanja braka osoba istog pola.
"Glasam za senatora Mekejna. Pitanja koja su mi važna su moralne i etičke prirode i, pošto sam čitao o stavovima oba kandidata prema tome, njegove vrednosti su više u skladu sa mojim", kaže Den Kiševski.
"Vidimo da ljudi ovu predsedničku trku shvataju veoma ozbiljno, svoje glasanje shvataju ozbiljno, jer zaista žele da budu sigurni da će kandidat koga izaberu da reši probleme koji ih se najviše tiču", objašnjava Doti Linč.
Taj izbor često nije zasnovan samo na načinu na koji kandidati kažu da će rešiti problem.
"Ne mislim da bilo ko od njih može da reši sve probleme koji se postavljaju pred predsednika, tako da pretežno gledam njihove procene", kaže Sterling Džonson.
Neki Amerikanci kažu da su oduševljeni samom mogućnošću da Afroamerikanac, Barak Obama, postane predsednik. Drugi izražavaju strepnju u pogledu glasanja za crnca. Treći pak kažu da to nije bitno.
"Obično uvek idem za instinktivnim osećajem ko je dobra osoba i kome mogu da verujem", kaže Šenon Hibard.
Amerikanci i dalje najveći broj informacija o kandidatima dobijaju preko televizije. Međutim, postoje i drugi izvori.
"Novine, sve novine koje mogu da pročitam. Razgovori s ljudima koji rade u izbornim timovima", kaže Džordž Vilson, dok Mičel Kuper dodaje:
"Prilično čitam, a i život u Vašingtonu vas dovodi u vezu s ljudima čije mišljenje poštujete".
Mnogi Amerikanci međutim smatraju da su tradicionalni mediji pristrasni. Da bi smanjili pristrasnost, neki čitaju mnoštvo izvora. Mladi se opredeljuju i za internet.
"Stalno koristim Gugl i druge pretraživače da bih videla razlike u stavovima kandidata", kaže Rejčel Lask.
Doti Linč zaključuje da je većina Amerikanaca do sada ipak odlučila da li u Beloj kući idućeg januara želi Baraka Obamu ili Džona Mekejna.