Prema izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO), jaz između najbogatijih i najsiromašnijih u svetu povećava se uprkos ekonomskom rastu, koji je obezbedio otvaranje miliona novih radnih mesta od 1990-tih to danas. U istom izveštaju se takođe zaključuje da treba izvršiti dalekosežne strukturne reforme.
Međunarodna organizacija rada u svom godišnjem izveštaju ističe da se ne protivi izdašnim primanjima šefova preduzeća koja ostvaruju velike rezultate. Nejednakost u primanjima je korisna kada je reč o stimulisanju talenata, inovacija i dobrog rada, kaže se dalje u izveštaju.
Međutim, direktor pomenute organizacije, Rejmond Tores, smatra da su preterane razlike u prihodima kontraproduktivne i štetne po ekonomiju.
"U stvari, dokazano je da - kada su razlike u primanjima previsoke - društvo postaje nestabilno. To, na primer, pokazuju istraživanja o stopama kriminaliteta. Utvrđeno je da politika ekspanzije direktnog stranog ulaganja i spoljne trgovine, bitna za ekonomski razvoj, gubi podršku kada srednja i niža klasa smatra da nedovoljno učestvuje u plodovima takve politike", kaže Tores.
U izveštaju Međunarodne organizacije rada navodi se da razlika u prihodima direktora i prosečnog radnika postaje sve veća. U Sjedinjenim Državama, na primer, šefovi 15 najvećih kompanija zarađivali su prošle godine u proseku 512 puta više nego prosečni radnik. Taj odnos je 2003. iznosio jedan prema 360. Sličan trend zabeležen je u Australiji, Nemačkoj, Hongkongu, Holandiji i Južnoj Africi. Tores ističe da ta ogromna primanja nisu uvek zaslužena.
"Istraživanje pokazuje da trend porasta primanja nije uvek u skladu sa rezultatom rada. Sve je veći raskorak između direktorskih plata i profita kompanija kojima upravljaju. To je odraz strukturalnih nedostataka", smatra Tores.
On veruje da bi zbog trenutne finansijske krize moglo doći do smanjenja razlika u prihodima, jer bogatiji pojedinici ulažu u berzanske deonice čija vrednost naglo pada. Međutim, on dodaje da su u ranijim sličnim krizama najteže bili pogođeni oni sa najmanjim prihodima. U izveštaju Međunarodne organizacije rada upozorava se da preterane razlike u primanjima ugrožavaju jednu od najvažnijih poluga privrednog rasta - potražnju robe. Takođe se zaključuje da će najveći teret finansijske i ekonomske krize pretrpeti stotine miliona ljudi, koji nisu učestvovali u doskorašnjoj ekonomskoj ekspanziji u svetu.