Direktor Programa za spoljnopolitičke studije u Institutu KEJTO,
Kristofer Prebl, u razgovoru za srpski servis "Glasa Amerike", govori o
mogućem uticaju finansijske krize na predsedničke izbore i američki
politički i ekonomski sistem.
Prebl: “Ekonomska kriza se već
odrazila na predsedničke izbore. Naime, Mekejn je izvesno vreme imao
zamah, posebno posle republikanske konvencije, stavljajući akcenat na
spoljnu politiku, gde je imao izvesnu prednost, ali je ekonomija,
ekonomska kriza, pretekla spoljnopolitičke teme kao što su Irak,
Avganistan i Al-kaida, i postala primarna, što je automatski poboljšalo
Obamine izglede. Mekejnovo preostalo oružje je samopouzdanje – posle
kontroverznog stava prema Iraku, izbora potpredsedničkog kandidata i
svog temperamenta, dok Obama odaje utisak smirenosti, stabilnosti i
definitivne namere da okonča rat u Iraku. Ipak, to je još uvek tesna
trka”.
Glas Amerike: Da li će se finansijska kriza odraziti na američki politički i ekonomski sistem?
Prebl: “Kritičari interventnog paketa kažu da ova akcija predstavlja masivno
preuzimanje privatnih firmi od strane federalne vlade. Dakle, jako
uplitanje države. Suprotno kompanijama kao što su Fredi Mek i Feni Mej,
koje su bile poluprivatne, kupovina ogromne osiguravajuće kompanije
AIG, ili privatnih banaka, sasvim je nešto drugo. Sada se postavlja
fundamentalno pitanje kolika i kakva će biti kontrola federalne vlasti
nad tim bankama. Sa političke tačke gledišta, interesantno je da su i
demokrte i republikanci incijalno glasali protiv interventnog paketa u
Predstavničkom domu i to podjednak broj demokrata i republikanaca, mada
iz razlitičitih razloga. To znači da finansijska kriza, sa političke
tačke gledišta, neće ići u prilog ni jednoj ni drugoj strani”.
Glas Amerike: U pogledu spoljne politike, koji će biti prioriteti Obamine ili Mekejnove administracije?
Prebl: “Prioritet oba predsednička kandidata su ratovi u Iraku i
Avganistanu, uprkos razlikama u stavovima prema Iraku i sličnosti prema
Avgansitanu. Oba kandidata traže da se poveća broj vojnika evropskih
saveznika u Avganistanu, a senator Obama želi da iz Iraka povuče većinu
američkih snaga u roku od 16 meseci, što podržava i većina Amerikanca.
Senator Mekejn ne želi da povuče američke snage sve dok sadašnji
rezultati ne budu održivi, što implicira duži vremenski period i
odražava sličnost sa Bušovom administracijom. Što se tiče odnosa sa
Evropskom unijom, nijedan od njih nije rekao mnogo, mada su eksplicitno
ekonomski i politički podržali Gruziju i njen ulazak u NATO. Bez obzira
ko postane novi predsednik, napetost između Vašingtona i Moskve će se
nastaviti ne samo oko Gruzije, nego i proširenja NATO-a, iranskog
nuklearnog programa, energetskih pitanja, itd. U pogledu Balkana,
između Obame i Makejna postoje sličnosti. Senator Mekejn je jedan od
nekolicine senatora koji su podržai politiku predsednika Klintona na
Balkanu i smatra se pristalicom nezavisnosti Kosova. S druge strane,
Obama do sada nije bio toliko eksplicitan u vezi sa tim, ali su njegovi
savetnici, uglavnom ljudi iz Klintonove ere, veliki pobornici
nezavisnosti Kosova, pa je Obama nedavno izdao i saopštenje u prilog
nezavisne Prištine. Dakle, ne očekujem velike promene u pogledu Kosova
u novoj adminstraciji, bilo da bude demokratska ili republikanska”.