Vrednost deonica na većini berzi širom sveta je porasla pošto su finansijski lideri mnogih zemalja predstavili program namenjen pokretanju zakočenog kreditnog tržišta. Indeksi američke berze zabeležili su veliki rast na završetku radnog dana. Prema preliminarnim podacima, industrijski prosek Dau Džons skočio je za 11 procenata odnosno 946 poena na 9,398. S&P je porastao za 11,7 procenata a NASDAQ za 11%. Na evropskim berzama radni dan je takodje završen u plusu. Londonski indeks Fajnenešl Tajmsa skočio je za 8 procenata, a CAC-40 u Parizu za 11%. U Aziji, indeks berze u Hong Kongu skočio je za više od deset procenata.
Vlade širom sveta počele su da ojačavaju velike banke dajući im finansijsku pomoć u iznosu od više milijardi dolara. Cilj tog poteza je da banke nastave da daju kredite i da se odblokira zakočeno kreditno tržište, zbog kojeg svetu preti recesija. Koordinisane vladine akcije ohrabrile su mnoge investitore, ali ne sve. Ključni berzanski indeksi u Hong Kongu, Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i SAD skočili su izmedju četiri i deset procenata, što je veliki preokret u odnosu na ogromne gubitke pretrpljene prošle nedelje. Medjutim, glavni indeks na Medjunarodnoj valutnoj berzi u Moskvi (MICEX) pao je tako naglo da je trgovina prekinuta.
Britanska vlada saopštila je da će tri najveće banke (Kraljevska banka Škotske, Lojds I HBOS) imati na raspolaganju više od 63 milijarde dolara. Ako banke u potpunosti iskoriste infuziju kapitala, vlada će postati najveći deoničar u svakoj od njih.
SAD kažu da ubrzano rade na realizaciji plana spasavanja finansijskih institucija u vrednosti od 700 milijardi dolara. Bušova administracija je imenovala menaždere za prelazni period i konsultuje se sa pravnim ekspertima kako bi pronašla najbolji način da kupi vlasničke uloge u bankama i otkupi loše investicije.
Ličnost koja nadgleda primenu vladinog plana, pomoćnik sekretara za finansije, Nil Kaškari, kaže da se njegova primena brzo odvija: „Novi zakon omogućava Sekretarijatu za finansije da smisli i primeni niz mera za napadanje suštinskih uzroka tekućeg previranja: ogromnog nedostatka kapitala izazvanog velikim brojem loših kredita. Hvatanje u koštac sa tim problemom trebalo bi da omogući našim bankama da počnu ponovo da pozajmljuju novac. Naša zemlja se uspešno izborila sa svakim ekonomskim izazovom sa kojim se suočila. Uvereni smo da će nam ovaj novi program pomoći da prebrodimo i ovaj izazov,“ rekao je Kaškari.
Nemačka vlada prihvatila je plan u vrednosti od 600 milijardi dolara kako bi ojačala svoj finansijski sistem. Francuska vlada obećala je desetine milijardi dolara bankama da bi se podstaklo kreditiranje. Mnogi od detalja vladinih poteza razradjeni su na kriznim sastancima održanim proteklih dana u Vašingtonu i Parizu.
Prošle
nedelje vrednosti na svim velikim svetskim berzama pale su za između 15
i 25 procenata. Pošto su akcije postale znatno jeftinije nego pre
nekoliko nedelja investitori su to protumačili kao sjajnu priliku za
buduću zaradu, kako nam je potvrdio glavni stateg za investicije
američke firme Standard i Pur, Sem Stoval:
„Sada, kada svi pričaju o tome kako je berza loša moguće je da smo dodirnuli dno i da je vreme da počnemo da ih kupujemo,“ kaže Stoval.
Posle višenedeljnih previranja, međunarodna
zajednica sada zajednički ulaže nastojanja da odmrzne kreditna tržišta,
kako je rekao britanski ministar finansija, Alister Darling:„Ako
delujemo zajedno, ako delujemo odlučno, ako delujemo brzo inda imamo
sve razloge da verujemo da možemo da prebrodimo ovaj težak period,“
rekao je Darling.
Za tekuću
finansijsku krizu većina stručnjaka okrivljuje talas kredita za kuće i
stanove koje njihovi vlasnici više nisu mogli da otplaćuju, pošto su
banke nedovoljno oprezno odobravale takve kredite. Ekonomisti strahuju
da bi svetska privreda mogla da prestane da raste ako banke i dalje
budu nesposobne ili nespremne da pozajmljuju novac poslovnim firmama i
privatnim licima.