Visoki predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt ove nedelje je u Vašingtonu i Njujorku razgovarao sa američkim zvaničnicima o napretku koji je načinila njegova misija na Kosovu. U ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, Fejt se osvrnuo na inicijativu Srbije u UN da Medjunarodni sud pravde donese mišljenje o nezavisnosti Kosova. On je izjavio da svaka članica UN ima pravo da traži savetodavno mišljenje Medjunarodnog suda, ali da to neće imati uticaja na njegovu misiju jer je nezavisnost Kosova «nepovratni proces.»
Piter Fejt: Sasvim je u redu da bilo koja članica UN traži savetodavno mišljenje i svoju žalbu iznese pred Medjunarodni sud, svakako je bolje to nego da pribegava drugim sredstvima. Medjutim, mislim da u ovoj fazi to ne pomaže Srbiji iz tri razloga. Prvo, ta inicijativa ne doprinosi aspiracijama Beograda da se približi EU budući da je većina članica EU priznala Kosovo. Drugo, u regionu ona može da negativno utiče na napore da se stabilizuje situacija, na samom Kosovu postoji velika nelagodnost u vezi sa tom inicijativom, koja usporava proces konsolidacije državnosti Kosova. Treće, globalno gledano, takvo mišljenje bi moglo da vodi raznim analogijama i poredjenjima sa drugim kriznim situacijama na svetu, što nailazi na negodovanje nekih članica UN.
Glas Amerike: S druge strane, zemlje koje su priznale Kosovo i veruju da za to postoje legalne osnove ne bi trebalo da se plaše inicijative da to pitanje dodje pred Medjunarodni sud.
Piter Fejt: To je tačno, ali postoji pitanje koliko ćemo nastaviti sa mentalitetom koji nastoji da ospori kosovsko proglašenje nezavisnosti. Postoji nova realnost na terenu. I Kosovo i Srbija imaju evropsku perspektivu, i očekivalo bi se da ćemo u jednom trenutku okrenuti stranicu i početi da gledamo ka budućnosti umesto prošlosti. Da bi se obe države približile EU mora da postoji razumevanje o realnosti i statusu Kosova.
Glas Amerike: Dakle, sa vaše tačke gledišta kosovska nezavisnost je nepovratna?
Piter Fejt: Apsolutno, mislim da kakav god zaključak donese sud ako pitanje dospe pred njega, jasno je da za vladu Kosova i zemlje koje su ga priznale nema implikacija da moraju da se vrate činu priznavanja. U pitanju je savetodavno mišljenje bez obavezujućeg efekta. Praktične implikacije su ograničene.
Glas Amerike: Vlasti u Beogradu ne priznaju misiju EULEX. Prema nezvaničnim izveštajima EU pregovara sa Beogradom o legalizaciji statusa evropske misije na Kosovu u Ujedinjenim nacijama. Da li je bilo takvih razgovora?
Piter Fejt: Postoje inicijalni kontakti izmedju Beograda i EU o modalitetima razmeštanja EULEX-a. Beograd je svestan namere EU o razmeštanju EULEX-a širom teritorije Kosova, postoje odredjeni kontakti i nadamo se da će se oni produbiti kako bi se dozvolilo EULEX-u da se rasporedi na Kosovu.
Glas Amerike: Koliko je priznanje Ujedinjenih Nacija važno za evropsku misiju?
Piter Fejt: To je misija gospodina Kermabona, ali bilo bi korisno kada bi postojala neka forma pristanka Saveta bezbednosti, neka zvanična deklaracija ili dozvola za rasporedjivanje EULEX-a, no ona nije striktno neophodna.
Glas Amerike: Kako izgledaju vaši kontakti sa Beogradom i Srbima na severu Kosova?
Piter Fejt: U ovom trenutku Beograd više voli dijalog kroz kanale UN što se odnosi ne samo na rasporedjivanje EULEX-a nego i situaciju na severnom Kosovu, pokušaje da se uspostavi vladavina zakona i ponovo otvori sud u Severnoj Mitrovici. To je u redu, pretpostavljam da će se u nekom trenutku razviti kontakti ne samo sa Briselom nego i sa mojom kancelarijom.
Glas Amerike: Pre šest meseci ste izrazili uverenje da će misija Evropske unije uskoro biti funkcionalna na celoj teritoriji Kosova. To se još nije dogodilo. Šta je najveća prepreka?
Piter Fejt: Najveća prepreka je nedostatak priznanja, ne samo od strane Beograda već i delova srpske zajednice na Kosovu. Želim da iskoristim ovu priliku da izrazim nadu da će se takav pristup promeniti, naš mandat je da radimo za dobrobit srpske zajednice. U dobroj smo poziciji da se stvari menjaju jer tesno saradjujemo sa vladom Kosova na primeni Ahtisarijevog plana, a odredbe o lokalnoj samoupravi po meni veoma idu u prilog zajednici kosovskih Srba. Predstavnici Srba i drugih manjina sve više pokazuju interesovanje da saradjuju sa nama na tim odredbama o lokalnoj samoupravi. Dakle, vremenom, a nadam se da će to biti što pre, Beograd će priznati takvo stanje stvari i želeće da bude u kontaktu, ne samo sa UN nego i predstavnicima EU, i sa mnom.
Glas Amerike: Neki stručnjaci trenutno stanje na Kosovu opisuju kao «institucionalni haos», s obzirom na prisustvo UNMIK-a, EU i kosovskih vlasti. Koliko vam je teško da radite pod takvim okolnostima i kada će se situacija raščistiti?
Piter Fejt: Mi smo mi još u fazi tranzicije, u toku je rekonfiguracija i smanjenje snaga UN, u bliskoj saradnji sa EULEX-om koji će biti rasporedjen u skladu sa Rezolucijom 1244 i pod okriljem UN-a. Situacija se menja i nadam se da će EULEX u potpunosti biti rasporedjen do kraja godine. Moja uloga se nastavlja, moja pozicija medjunarodnog civilnog predstavnika je priznata kosovskim Ustavom kao jedini medjunarodni autoritet sa izvršnim ovlašćenjima. Situacija je još složena ali kao što kažete ona će se raščistiti i nadamo se da će sastav medjunarodnog prisustva uskoro postati efikasniji i koherentniji.»
Glas Amerike: U novom izveštaju OEBS-a navodi se da Kosovo još nije multietničko društvo. Pretpostavljam da je to jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavate. Šta biste naveli kao najveće izazove a šta je vaš dosadašnji uspeh na Kosovu?
Piter Fejt: Ne bih se sasvim složio sa OEBS-ovim opisom situacije. Postoji sve veća spremnost da se dodje do pomirenja, a paradoksalno, moja organizacija je još najbolje mesto da se ostvari cilj stvaranja multietničkog društva na Ksoovu, mi to možemo da ostvarimo zajedno sa vladom, jer bez učešća vlade nijedan aranžman za manjine neće biti održiv. Stoga je vladin program decentralizacije po meni najbolji put napred, a ne paralelne institucije. Za to nam je potrebna neka forma interesovanja, saradnje ili bar pristanka Beograda i kosovskih Srba i nadam se da će se to uskoro dogoditi, jer je u interesu Srbije i njene želje da se priključi EU.
