Aladin
Elasar, autor nove knjige pod naslovom: Poslednji Faraon, Mubarak i neizvesna
budućnost Egipta na nestabilnom Bliskom istoku, tvrdi da će sledeći američki
predsednik morati da posveti veliku pažnju rovitoj političkoj situaciji u
Egiptu, jednom od najvažnijih saveznika Sjedinjenih Država na Bliskom
istoku.
Autor
svoje viđenje političkih prilika u Egiptu iznosi vrlo direktno. Aladin Elasar, naime, smatra da je egipatski
predsednik Hosni Mubarak, koji se smatra američkim sveznikom i koji je primio
milijarde dolara američke vojne i druge pomoći, na pragu da izgubi vlast posle
26 godina autokratske vladavine. Elasar
ukazuje na mnoge indikacije za to, a jedna od najvažnijih je teška ekonomska
situacija u Egiptu.
«Svi
simptomi i znakovi pokazuju da su Mubaraku izbrojani dani. Stopa nezaposlenosti je 37 odsto. Između 2 i 5 odsto ljudi ima monopol nad
ekonomijom i to su ljudi koji pripadaju eliti koja okružuje Mubaraka i njegovu
partiju. Standard najmanje 40 odsto
Egipćana je ispod životnog minimuma.
Dakle, mnogo toga ukazuje na socijalne slabosti i bolesti na šta bismo
morali da obratimo više pažnje.»
Elasar
takođe ukazuje na represiju i policijsku taktiku koju država sprovodi da bi
uplašila i ugušila političku opoziciju.
Takve mere su oštro osuđivane od strane Sjedinjenih Država i drugih
zemalja, naročito posle predsedničkih izbora 2005. na kojima je Mubarak
pobedio, a za koje mnogi kritičari kažu da su bili namešteni.
Po
Elasarovom mišljenju, plima nezadovoljstva sve više raste i zahvatila je
sindikate, prosvetno osoblje, advokate, sudije i omladinu širom zemlje. On kaže da ga situaciju u Egiptu podseća na
stanje u Iranu pred obaranje šaha Reze Pahlavija, 1979. godine.
Elasar
stoga smatra da će sledeći američki predsednik biti suočen sa nekoliko mogućih
scenarija.
«Mubarakov
režim vrši pripreme za naredni korak, odnosno postavljanje njegovog sina Gamala
Mubaraka sa sledećeg predsednika Egipta.
Još jedan scenario bi mogao da bude da druge političke snage, kao što je
ekstremna verska desnica, zgrabe vlast, ili, pak, da stvari izmaknu kontroli i
narod izađe na ulicu iz očaja zbog siromaštva i tegoba koje trpi.»
Elasar
upozorava da bi najgori scenario bio vojni puč, koji bi se – kako kaže –
izrodio u ko zna kakav režim.
Međutim,
nisu svi eksperti uvereni da će doći do političkog kolapsa u Egiptu. Nikolas Veliotis, američki ambasador u
Egiptu u administraciji Džimija Kartera, izražava nadu da će Mubarakova vlada
izaći u susret snažnom stremljenju egipatskog naroda ka demokratiji.
«Lično
ne verujem će se dogoditi nešto slično kao u Iranu. Mislim da Egipat poseduje razvijenije institucije, koje u Iranu
nisu postojale. Nismo suočeni sa
situacijom nalik na predrevolucionarno stanje u Iranu. Ako biste mene pitali, mislim da bi
naslednik trebalo da bude civilna osoba.
Daleko od toga da Egipatu treba general na čelu.»
Bez obzira na sudbinu Mubarakovog režima, autor Aladin Elasar veruje da bi krupne promene u egipatskoj vladi preobrazile čitav region i uticale na američke interese na Bliskom Istoku. Sledeći američki predsednik moraće da posveti veliku pažnju daljem razvoju prilika u ovoj arapskoj državi, upozorava Elasar.