Najveća intervencija američke vlade u privatnom sektoru od perioda Velike depresije mogla bi da se dogodi krajem nedjelje. Federalne vlasti planiraju da izdvoje više od pola biliona dolara za operaciju spasavanja Vol Strita. Bušova administracija zatražila je od Kongresa 700 milijardi dolara za brzu stabilizaciju finansijskog sistema.
Planom je predviđen privremeni transfer loših dugova sa američkih finansijskih institucija na američke poreske obveznike. Sekretarijat za finansije će imati nezabeleženo ovlašćenje da kupuje i prodaje hipotekarne dugove.
Američki sekretar za finansije Henri Polson zatražio je od Kongresa da po hitnom postupku odobri najveću vladinu intervenciju u američkoj istoriji, upozorivši da bi potpuni krah američke ekonomije mogao biti pitanje dana.
"Ne sviđa mi se to što će američki poreski obveznici snositi teret, ali to je mnogo bolje od alternative."
Američka administracija strahuje da bi mogao da propadne američki sistem pozajmljivanja, koji čini osnovu ekonomije, s obzirom na to da banke gomilaju gotovinu, a potrošači nisu u mogućnosti da dobiju kredite.
Vladinim planom je predviđena kupovina hipotekarnih dugova, kako bi se banke podstakle da ponovo pozajmljuju. Mnogi su zabrinuti da bi odobravanjem vladinog plana, poreski obveznici bili primorani da finansiraju korporacije. Najverovatnije žrtve cele akcije biće ambiciozni programi poput univerzalne zdravstvene zaštite. Američka centralna banka u međuvremenu je odoborila da investicione banke Goldman Saks i Morgan Stenli postanu i komercijalne, nudeći im širu zaštitu u zamenu za strožiji nadzor.
Vodeći ekonomski zvaničnici najbogatijih zemalja sveta saopštili su da će preduzeti sve mere potrebne za održavanje stabilnosti međunarodnog finansijskog sistema.
Ministri finansija i guverneri banaka zemalja članica G-7 obavili su danas telekonferenciju o američkom planu za spasavanje finansijskog sistema Sjedinjenih Država.
Do pomenutog obećanja dolazi pošto je administracija predsednika Buša zatražila od Kongresa finansijsku intervenciju u visini 700 milijardi dolara. Predsednik Buš je rekao da 'ceo svet orat' kako će Sjedinjene Države regulisati krizu. On je apelovao na Kongres da izbegne pristrasne stranačke akcije koje bi mogle da utiču na efikasnost intervencije ili uspore njeno usvajanje.
Presednik Buš je rekao da bi ne usvajanje paketa moglo da ima široke posledice, koje bi bile štetne kako za obične tako i za bogate Amerikance. Pretres o tom pitanju na koji je pozvan da svedoči šef američke centralne banke Ben Berneki, zakazan je za sredu.