Linkovi

Terzić: Razmatra se mogućnost stvaranje jedinstvene regulatorne agencije


Konsultant za energetiku I finansijskoj firmi Deloit Services, Branko Terzić, osvrnuo se u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem na tekuću američku finansijsku krizu, ulogu federalnih vlasti, berzu i moguće regionalne i globalne posledice.

Terzić: Američki finansijski sistem je složen i oslanja se na regulatorne mere na federalnom i državnom nivou. Kreditna kriza u ovoj zemlji rezultat je nestabilnosti na finansijkim tržištima, koja je počela u sektoru nekretnina. Tu smo imali dve poludržavne agencije, Fredi Mek i Feni Mej, koje su imale jedinstven status, čija prava je utvrdio Kongres. One su bile privatno finasirane, ali su se podrazumevale državne garancije i kada je kriza izbila, administracija se odazvala svojoj obavezi u spasavanju ove dve velike hipotekarne kompanije. Kao rezultat toga, došlo je do drugih problema i lančane reakcije na kreditno-finansijkim tržištima, uključujući pad akcija, obustavljanje davanja kredita, restrikcije trgovinskih transakcija, itd. tako da su se mnoge firme našle u teškoj situaciji. Generalno govoreći privatne firme i kapital obično bankrotiraju, pa se zatim reorganizuju, uz podršku novih investitora. Medjutim, ovog puta zbog veličine firmi i mogućih posledica po finansijsku sitauciju u zemlji i širom sveta, federalne vlasti su preduzele akciju pošto su te firme i njihova delatnost isuviše važni da bi se dozvolilo da one propadnu.

Glas Amerike: Kako bi dugoročnije gledno ova finansijska kriza mogla da utiće na berzu, i uopšte, osnove finansijskog sistema SAD?

Terzić: Berza operiše na ovom principu: vrednost akcije se zasniva na njihovim očekivanim prihodima u budućnosti. Vi verujete da će deonica kupljena danas doneti veći prihod sutra. Drugim rečima, berza se uveliko zasniva na pretpostavci i očekivanju i kada se stvori atmosfera negativnog očekivanja ili loših vesti, kao što je to bio slučaj sada, dolazi do pada cena deonica. Na primer, za poslednjih 24 sata vrednost akcija na bezi je opala za oko 400 poena, a zatim se povratila za oko 300. Drugim rečima, zbog intervencije federalnh vlasti, akcionari su promenili svoje mišljenje na bolje, što se odrazilo i na vrednost akcija na berzi. Kao što znate, berza je veoma osetljiva na razne, posebno negativne vesti i prati kako bi to moglo da se odrazi na ekonomska kretanja u budućnosti.

Glas Amerike: Kako će se američka finansijska kriza odraziti u inostranstvu, uključujući Evropu i Srbiju?

Terzić: Kao posledica ove krize verovatno će doći do uvodjenja dodatnih regulativa, pa se govori i o formiranju jedne, veće regulatrone agencije, koja bi obuhvatila sve aspekte finansijskog delovanja. Naime, danas su regulative za razne sektore tržista odvojene, tako da berza ima svoju regulatornu agenciju, banke svoju, energetski sektor svoju, itd. Sada se razmatra mogućnost stvaranje jedne, jedinstvene regulatorne agencije, koja bi nadzirala celokupne tržišne aktivnosti. Pošto ceo svet ima poslovne veze sa Amerikom, mi smo svi povezani na medjuzavisnom globalnom tržištu, pa će ovdašnji problemi uticati na sve druge zemlje. U slučaju manjih zemalja kao što je Srbija one svakako posluju u manjem obimu, ali bi mogle da imaju neke važne proizvode koje plasiraju u SAD, kao što su recimo, u slučaju Srbije, voćni sokovi visokog kvaliteta, ili drugi slični proizvodi. Nepovoljna situacija bi mogla da utiče na kupovnu moć američkih firmi i nanese štetu trgovinskim partnerima. Manje više, ceo svet trguje ili ima finansijske transakcije sa SAD, koje se baziraju na američkom dolaru, te bi negativan razvoj dogadjaja u Americi mogao da ima globalne implikacije.

XS
SM
MD
LG