Predsednik Instituta za religiju i javnu politiku, Džozef Griboski, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem osvrnuo se na neka od važnijih pitanja ovogodišnje predsedničke kampanje: ekonomiju, spoljnju politiku i moguću politiku Makejnove ili Obamine adminstracije prema Srbiji i Kosovu.
Griboski: Nešto više od 45 dana
najveći problemi predsedničke kampanje na domaćem planu su ekonomiija,
nezaposlenost i zdravstvo, dok su na planu inostrane politike to rat u Iraku,
situacija u Avganistanu i Iranu, a sada i zategnuti odnosi sa Rusijom.
Istovremeno, slika Amerike u inostranstvu je na niskom nivou, što je predmet
zabrinutosti ne samo u Vašingtonu, već širom Amerike. Ko god u novembru bude
izabran za novog predsednika, moraće – posle polaganja zakletve - da
demonstrira privrženost saradnji, a ne jednostranom odlučivanju. Bušova
adminstacjia ima reputaciju donošenja jednostranih odluka i akcija. To je
udaljilo Sjedinjene Države od brojnih foruma u svetu. Važno je da se budući
predsednik angažuje u široj i intenzivnijoj multilateralnoj diplomatiji i
bliskijoj saradnji sa multilateralnim organizacijama, kao što su Ujedinjene
nacije, Savet Evrope, ASEAN, i druge. Važno je znači da Sjedinjene Države
saradjuju sa međunarodnom zajednicom u rešavanju svojih i svetskih problema.
Glas Amerike: Kakav očekujete stav nove administracije
prema Evropskoj uniji i Rusiji?
Griboski: Biće interesantno videti
kako će predsednik Obama ili predsednik Mekejn da se odnose prema Evropskoj
uniji i Rusiji. Obama bi bio daleko spremniji da stupi u partnerske i bliskije
odnose sa Evropom, nego što bi to bio slučaj sa Mekejnom. Izmedju ostalog,
Mekejn bi zauzeo daleko oštriji stav prema Rusiji, uključujući situaciju na Kavkazu
i Balkanu. Obama bi, s druge strane, stavio manji naglasak na odnose sa
Evropom, nego sa Afrikom i Azijom. Ako pogledate grupu od oko 300 Obaminih
spoljnopolitičkih savetnika, oni su vrlo orjentisani ka Africi, kao na primer,
Suzan Rajs, koja je bila pomoćnica državnog sekretara za Afriku tokom
Klintonove administracije. Ona ima veoma važnu ulogu u Obaminim
spoljnopolitičkim razmišljanjima. Čak i Greg Kreg, koji se pominje kao mogući
državni sekretar u Obaminoj administraciji, veoma je zainteresovan za Afriku i
Aziju. Drugim rečima, zemlje trećeg sveta će igrati daleko važniju ulogu u
američkoj spoljnoj politici, posebno u pogledu američkih energetskih i
trgovinskih interesa. Senator Mekejn nema veliki broj spoljnopoltičkih
savetnika, ali na osnovu njegovih dosadašnjih aktivnosti, može se zaključiti da
će staviti glavni naglasak na bezbednost i ekonomiju, a manje na ljudska prava,
verske slobode i uopšte temeljna prava u spoljnoj politici.
Glas Amerike: Kako biste procenli moguću politiku
Mekejnove ili Obamine administracije prema Srbiji i Kosovu?
Griboski: Ni senator Obama, a ni
senator Mekejn, nisu objavili bilo kakva zvanična saopštenja u pogledu
nezavisnosti Kosova. Pretpostavljam da bi adminstracija i jednog i drugog
kandidata prihvatila nezavisnost kao svršen čin i da ne bi stavila nikakva
ograničenja na taj status, uprkos činjenici da je na Kosovu potrebno
garantovati fundamentalna prava manjinama i njihovu opštu zaštitu. Što se tiče
Srbije, ne mislim da će ijedan od dvojice kandidata posvećivati preveliku
pažnju Srbiji. Senator Mekejn u prošlosti nije pokazivao posebno interesovanje,
a Obama nije bio na nacionalnoj pozornici dovoljno dugo da bi se o njemu znalo
nešto više u tom pogledu.